Међународна организација за кафу прогласила је 1. октобар празником свих љубитеља и произвођаче кафе у свету, а догађај је први пут обележен 2015. године у Милану. Већина светских произвођача кафе користи тај дан за промовисање својих производа и бесплатно дељење кафе гостима у кафићима и на штандовима.
Овај напитак конзумирају људи широм света и због тога, сасвим оправдано, сматра се најпопуларнијим пићем на планети после воде. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се сваког дана попије око 1.5 милијарди шољица овог напитка.
Кафа је напитак који се припрема кувањем пржених семенки биљке кафе, углавном у води или млеку. Биљка од које се добија потиче из Етиопије, односно из области Кафа, по чему је и добила назив. Такође, неке врсте ове биљке порекло воде и из Либерије, Гвинеје и Сијере Леоне. Данас се претежно узгаја у Бразилу, држави која је многима прва асоцијација за овај напитак. Кафа је један од најпопуларнијих топлих напитака, а кафољупци широм света дневно попију чак 1.6 милијарди шољица. Има снажан учинак на мозак, поспешује измену ствари у организму, појачава снагу и рад срца, побољшава крвоток у срцу, подиже крвни притисак, повећава количину шећера у крви и његову потрошњу. Ово пиће је јако популарно у многим земљама света, најчешће се полако пије, односно пијуцка, иако стручњаци сматрају да кафа отпушта пуно више од своје ароме када се пије у великим гутљајима.
Једна од првих познатих прича о кафи потиче још из деветог века, и то управо из Етиопије. Наиме, један пастир приметио је једном приликом да су његове козе постале живахније него иначе, након што су јеле црвене бобице неког жбуна. Окусивши их и сам, пастир је искусио исти осећај живахности. Кафана, као место у коме се у почетку припремала и служила само кафа, временом је постала особеност социјалне културе. Међутим, одређене религије су у почетку забрањивале кафу и проглашавале је сатанистичким напитком, али је она и упркос томе постала свеприхватљиви напитак. Иначе, људи током историје из незнања називали су је и леком, дрогом, освежавајућом инфузијом, напитком од којег се не спава и слично.
Кафа се као напитак данас припрема на неколико начина, а постоји и велики број напитака од кафе са извесним додацима. У периоду након конзумирања кафе долази до умерене нервне стимулације, што појачава будност, узрокује осећај топлоте, несаницу, убрзан рад срца, док у већим количинама може да узрокује и узбуђеност, психички немир, лупање и прескакање срца. Кофеин, као састојак кафе, има позитвино дејство на расположење и будност, али подиже и ниво психофизичке спремности, спречава пад концентрације и смањује депресију. Ипак, стручњаци тврде да је највећа безопасна дневна количина овог напитка до девет шољица.
