Međunarodna organizacija za kafu proglasila je 1. oktobar praznikom svih ljubitelja i proizvođače kafe u svetu, a događaj je prvi put obeležen 2015. godine u Milanu. Većina svetskih proizvođača kafe koristi taj dan za promovisanje svojih proizvoda i besplatno deljenje kafe gostima u kafićima i na štandovima.
Ovaj napitak konzumiraju ljudi širom sveta i zbog toga, sasvim opravdano, smatra se najpopularnijim pićem na planeti posle vode. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se svakog dana popije oko 1.5 milijardi šoljica ovog napitka.
Kafa je napitak koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, uglavnom u vodi ili mleku. Biljka od koje se dobija potiče iz Etiopije, odnosno iz oblasti Kafa, po čemu je i dobila naziv. Takođe, neke vrste ove biljke poreklo vode i iz Liberije, Gvineje i Sijere Leone. Danas se pretežno uzgaja u Brazilu, državi koja je mnogima prva asocijacija za ovaj napitak. Kafa je jedan od najpopularnijih toplih napitaka, a kafoljupci širom sveta dnevno popiju čak 1.6 milijardi šoljica. Ima snažan učinak na mozak, pospešuje izmenu stvari u organizmu, pojačava snagu i rad srca, poboljšava krvotok u srcu, podiže krvni pritisak, povećava količinu šećera u krvi i njegovu potrošnju. Ovo piće je jako popularno u mnogim zemljama sveta, najčešće se polako pije, odnosno pijucka, iako stručnjaci smatraju da kafa otpušta puno više od svoje arome kada se pije u velikim gutljajima.
Jedna od prvih poznatih priča o kafi potiče još iz devetog veka, i to upravo iz Etiopije. Naime, jedan pastir primetio je jednom prilikom da su njegove koze postale živahnije nego inače, nakon što su jele crvene bobice nekog žbuna. Okusivši ih i sam, pastir je iskusio isti osećaj živahnosti. Kafana, kao mesto u kome se u početku pripremala i služila samo kafa, vremenom je postala osobenost socijalne kulture. Međutim, određene religije su u početku zabranjivale kafu i proglašavale je satanističkim napitkom, ali je ona i uprkos tome postala sveprihvatljivi napitak. Inače, ljudi tokom istorije iz neznanja nazivali su je i lekom, drogom, osvežavajućom infuzijom, napitkom od kojeg se ne spava i slično.
Kafa se kao napitak danas priprema na nekoliko načina, a postoji i veliki broj napitaka od kafe sa izvesnim dodacima. U periodu nakon konzumiranja kafe dolazi do umerene nervne stimulacije, što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzan rad srca, dok u većim količinama može da uzrokuje i uzbuđenost, psihički nemir, lupanje i preskakanje srca. Kofein, kao sastojak kafe, ima pozitvino dejstvo na raspoloženje i budnost, ali podiže i nivo psihofizičke spremnosti, sprečava pad koncentracije i smanjuje depresiju. Ipak, stručnjaci tvrde da je najveća bezopasna dnevna količina ovog napitka do devet šoljica.
