Српска православна црква и верници славе данас Марковдан, празник посвећен Светом апостолу Марку. Свети Марко је био Јеврејин, уврштен у 70 светих апостола Христових, најпре је пратио Светог Петра који га је и поставио за епископа.
Марко је био сапутник и помоћник апостола Петра, који га је у својој првој посланици назвао својим сином, али не сином по телу, него по духу. Када је Марко био с Петром у Риму, верници су га замолили да им напише о спасоносној науци Исуса Христа, његовим чудима и животу. Тако је Марко написао јеванђеље, које је видео и апостол Петар, један од првих 12 Христових ученика, и посведочио да је истинито. Петар је Марка поставио за епископа и послао га у Мисир да проповеда. Мисир је у то време притискао густи мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатања и злобе. Свети Марко је, уз Божију помоћ, успео да посеје семе Христове науке по Ливији, Амоникији и Пентапољу.
Чинио је многа чудеса, па многи тада повероваше у Исуса Христа и крстише се. Наставио је пут у Александрију, где је многе превео у хришћанство, због чега га бацише у тамницу. У тренутку његовог погубљења, небо се отворило и догодио се јак земљотрес. Саркофаг светог Марка налази се у Венецији у цркви посвећеној овом јеванђелисти.
Данас се пољски радови избегавају. Не ваља на овај дан ни спавати, да се не би спавало преко целе године. За данашњи празник везују се многа веровања и обичаји. Марковдан се сматра “благим даном”, временом за одмор и молитву. Српски сељак на данашњи дан није излазио на њиву јер је страховао да ће га апостол Марко оштро казнити градом, олујом и громовима који ће му уништити летину.
Свети Марко је честа крсна слава али и слава појединих градова и места.
