Алцхајмерова болест је најчешћи облик деменције. Настаје услед прогресивног оштећења и одумирања нервних ћелија у кори мозга што за последицу има постепени и неповратни губитак нормалних менталних функција:памћење, концентрација, опажање, мишљење, говор, оријентација у простору и времену, спретност, понашање, расположење,…

Процењује се да данас у свету од ове болести болује око 30 милиона људи, а да се сваке године појави око 4,6 милиона нових случајева. До 2050.год број оболелих премашиће 100 милиона, што је забрињавајући податак. Зато се 21. септембар обележава као светски дан оболелих од АБ.

Од кључног је значаја:

1.Рано препознавање болести

2.поуздана дијагностика и благовремена примена терапије

3. Прилагођавање живота оболелом

– правилан третман и успостављење добре комуникације са оболелим

Симптоми АБ се појављују постепено, током периода од неколико година и варирају од особе до особе. У типичним случајевима болест почиње са сметњама у памћењу, тешкоћама налажења речи или изменама расположења. После шест месеци се јављају и други проблеми, за разлику од обичне, физиолошке заборавности која се на погоршава.

Знаци упозорења су:

1. Поремећај памћења

2. Смањена способност обављања свакодневних активности и рутинских радњи (облачење, паркирање,…)

3. Тешкоће у говору, читању, писању

4. Дезоријентисаност у времену и простору

5. Тешкоће у руковању са новцем, вожњи аутомобила или употреби кућних апарата

6. Тешкоће у облачењу, одржавању личне хигијене, неравнотежа и нестабилно кретање

7. Одлагање и губљење ствари

8. Промене у расположењу

Научници још увек нису утврдили тачне узрочнике ове болести, али је вероватно да је у већини случајева болест условљена са више удружених чинилаца.То су старост (> 65 год), породична анамнеза, генетске мутације, теже повреде главе, стање срца и крвних судова.

За сада не постоје лекови којима се болест може зауставити или излечити, али постоје медикаменти који могу да ублаже симптоме деменције, да успоре напредовање болести и да што дуже очувају способност и самосталност болесника.

Од кључног значаја је дуготрајан и редован унос прописаних лекова. Поред тога, важно је оболелу особу охрабрити у њеној борби са болешћу и пружати јој осећај сигурности.