Из веома богате понуде књига и ове недеље издвајамо најинтересантиније наслове по препоруци библиотекара Народне библиотеке “Вељко Петровић”.
Из дечијег одељења препоручују:
КАУБОЈ КОСТА И ДОСАДНЕ КОКОШКЕ Тајх Карстен, Мушински Ева 
Каубој Коста живи усред Дивљег запада на ранчу „Срећица“ са својим пријатељицама свињом Цицом и кравом Ружом. Ранч је окружен шумом кактуса која их штити од бандита и којота, али због које их слабо ко посећује. Све ће се променити када, бежећи од злог којота који жели да се дочепа њиховог великог зеленог јајета, група кокошака музичарки упадне у њихову кућу. Док чекају Маријачија, вођу оркестра, досадне кокошке живот у кући чине неподношљивим…
НИЈЕ ЧОВЕК, НИЈЕ ЧИГРА Група аутора 
Ко зна каквим се млеком налива,
од кифле танке – погача бива!
Ко зна од какве бриге и беде
на ноћном небу сам се једе.
Знате ли шта је то?
Сви ми волимо загонетке јер је свака од њих клупче маште које нас, док га одмотавамо, учи како све може да се посматра свет око нас. У књизи се налази избор загонетки у виду дивних стихова, забавних причица и игара речима. Више од тридесет сјајних домаћих писаца и песника за децу потрудило се да малишанима смисли необичне питалице. А нема знања – без питања!
Из одељења за одрасле препоручују:
ДАНТЕОВ ТРГ Драган Великић 
„Смрт једног средњоевропског писца у егзилу изазваће пажњу читалаца у овом изузетном Великићевом делу које карактерише хармонија фрагмената. Моћна, изузетно богата и деликатна наративна интелигенција сврстава Дантеов трг уз дела Роберта Музила, Итала Звева или Данила Киша.“ -Ел Паис
„Као и у претходним Великићевим романима, јунаци ткају аналогне и често укрштене судбине осујећених средњоевропских грађана и интелектуалаца; топографија је веома разнолика, али и препознатљива (Пула, Трст, Београд, Немачка, Аустрија, Америка…); временске координате радње се стално смењују, а најузбудљивије странице ове разуђене приче о миграцији и емиграцији су странице на којима се читалац препушта чарима ослобођеног језика.“-Тихомир Брајовић
„Прича о својевољној изолацији оквир је за Великићеве меланхоличне али и страсне медитације о „посланству“ литературе, о великим писцима попут Набокова, Канетија, Џојса…“-Алеш Дебељак
„Коначно једна књига која не намеће досадну забаву, него пружа дубински осећај свих ограничених, мањих и већих животних стаза, књига, која и поред трагичних и понекад сопственом кривицом изазваних пораза, приказује живот као нешто велико и величанствено. Књига, која тај осећај пројектује у будућност.“-Петер Хандке
СВА ИМЕНА Жозе Сарамаго 
Главно место радње овог кафкијанског романа је Централни регистар матичне службе, са својом строгом хијерархијом и армијом безимених чиновника који у лавиринту картотека, кад траже неки документ, морају да вуку за собом „Аријаднин конац“ како би успели да се врате. Међу њима се издваја само „Господин Жозе“, једини лик који има име. Ни он ни други људи у роману немају психолошке карактеристике, не знамо колико су стари, не знамо чак ни како изгледају. Кад не обавља свој досадан писарски посао, Господин Жозе упражњава необичан хоби: крадом од надређених узима из Регистра фасцикле и из њих вади исечке из новина о познатим личностима. Једном приликом случајно ће узети фасциклу непознате жене, чија ће судбина почети да га опседа. Иако зна како може да је пронађе, он то не жели јер му веће уживање представља трагање за појединостима из њеног живота, што ће га одвести у многе, чак и опасне авантуре…
