Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1990. godine proglasila je 1. oktobar za Međunarodni dan starijih osoba sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba. Na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine usvojen je Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i promovisao razvoj društva za sve generacije.
Trenutno, oko 700 miliona ljudi na svetu ima preko 60 godina, a procenjuje se da će do 2050. godine oni činiti preko 20 procenata svetske populacije. Imajući sve ovo u vidu, očigledno je potrebno skrenuti pažnju na posebne potrebe i izazove sa kojima se suočavaju mnoge starije osobe u sredinama u kojima žive. Međutim, važno je znati da možemo očekivati njihov pun doprinos u društvu, samo ako postoje odgovarajuće garancije za uvažavanje njihovih ljudskih prava. Ove demografske promene utiču na rad, zapošljavanje, finansije, potražnju za robom i uslugama, stanovanje i infrastrukturu, transport, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, ali i na porodične odnose i međugeneracijsku solidarnost. Starenje stanovništva je važno sa stanovišta cilja o iskorenjivanju siromaštva, obezbeđivanju uslova za zdrav život i blagostanje za sve generacije, promovisanju ravnopranosti polova kroz ceo životni ciklus i puno i produktivno zapošljavanje. Potrebno je smanjiti nejednakosti između i unutar zemalja, ali stvarati i naselja koja su inkluzivna, sigurna, otporna i održiva.
Tema ovogodišnje kampanje “Ka jednakosti u starijem dobu” je usklađena sa desetim ciljem održivog razvoja koji se odnosi na smanjenje nejednakosti unutar i među zemljama, kroz osnaživanje i promovisanje socijalnog, ekonomskog i političkog uključivanja svih ljudi, bez obzira na godine, pol, invalidnost, rasu, etičku pripadnost, poreklo, religiju, ekonomski ili drugi status. Ovogodišnja kampanja ima za cilj skretanje pažnje na postojanje nejednakosti u starijem životnom dobu, kao posledice akumuliranih nejednakosti tokom života. Naime, osobe koje na početku života imaju više mogućnosti i resursa imaju znatno veće šanse da postanu starije osobe sa boljim kvalitetom života. Sa druge strane, osobe koje potiču iz porodica niskog socioekonomskog statusa, imaju manje šanse da se obrazuju i suočavaju se sa različitim stresorima, što dovodi do sve većih socijalnih i ekonomskih nepovoljnosti u kasnijem životu. U starijem dobu, ove se nejednakosti akumuliraju. Starije osobe se vide kao problem, teret i pretnja ekonomskom razvoju društva. Ova slika predstavlja stereotip koji je neprihvatljiv i daje nam iskrivljenu sliku o ulozi starijih u društvu. Starije osobe su aktivni članovi društva koji daju ključni doprinos porodici i društvu. U borbi protiv stereotipa, predrasuda prema starijima, potrebno je da izgradimo pozitivnu sliku o starijima. Društvo treba da shvati da oni nisu teret već resurs, da imaju mudrost i iskustvo, da ih treba poštovati, a ne žaliti. Njihova prava su zagarantovana i ona se ne menjaju sa godinama. Stereotipi o starenju su sveobuhvatni i zahvataju sve segmente društva. Da bi se eliminisali, potreban je sveobuhvatni i zajednički rad, počev od obrazovnog sistema od predškolskog uzrasta i tokom školovanja, kao i komuniciranje sa medijima da starenje nije nešto čega se treba bojati, čega se treba stideti, već je normalan deo života.
