Генерална скупштина Уједињених нација 1990. године прогласила је 1. октобар за Међународни дан старијих особа са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године они чинити преко 20 процената светске популације. Имајући све ово у виду, очигледно је потребно скренути пажњу на посебне потребе и изазове са којима се суочавају многе старије особе у срединама у којима живе. Међутим, важно је знати да можемо очекивати њихов пун допринос у друштву, само ако постоје одговарајуће гаранције за уважавање њихових људских права. Ове демографске промене утичу на рад, запошљавање, финансије, потражњу за робом и услугама, становање и инфраструктуру, транспорт, социјалну и здравствену заштиту, али и на породичне односе и међугенерацијску солидарност. Старење становништва је важно са становишта циља о искорењивању сиромаштва, обезбеђивању услова за здрав живот и благостање за све генерације, промовисању равнопраности полова кроз цео животни циклус и пуно и продуктивно запошљавање. Потребно је смањити неједнакости између и унутар земаља, али стварати и насеља која су инклузивна, сигурна, отпорна и одржива.
Тема овогодишње кампање “Ка једнакости у старијем добу” је усклађена са десетим циљем одрживог развоја који се односи на смањење неједнакости унутар и међу земљама, кроз оснаживање и промовисање социјалног, економског и политичког укључивања свих људи, без обзира на године, пол, инвалидност, расу, етичку припадност, порекло, религију, економски или други статус. Овогодишња кампања има за циљ скретање пажње на постојање неједнакости у старијем животном добу, као последице акумулираних неједнакости током живота. Наиме, особе које на почетку живота имају више могућности и ресурса имају знатно веће шансе да постану старије особе са бољим квалитетом живота. Са друге стране, особе које потичу из породица ниског социоекономског статуса, имају мање шансе да се образују и суочавају се са различитим стресорима, што доводи до све већих социјалних и економских неповољности у каснијем животу. У старијем добу, ове се неједнакости акумулирају. Старије особе се виде као проблем, терет и претња економском развоју друштва. Ова слика представља стереотип који је неприхватљив и даје нам искривљену слику о улози старијих у друштву. Старије особе су активни чланови друштва који дају кључни допринос породици и друштву. У борби против стереотипа, предрасуда према старијима, потребно је да изградимо позитивну слику о старијима. Друштво треба да схвати да они нису терет већ ресурс, да имају мудрост и искуство, да их треба поштовати, а не жалити. Њихова права су загарантована и она се не мењају са годинама. Стереотипи о старењу су свеобухватни и захватају све сегменте друштва. Да би се елиминисали, потребан је свеобухватни и заједнички рад, почев од образовног система од предшколског узраста и током школовања, као и комуницирање са медијима да старење није нешто чега се треба бојати, чега се треба стидети, већ је нормалан део живота.
