Људска права су основна права која има свака особа, која се стичу рођењем, својствена су свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик или било који други статус. Људска права су универзална, без обзира на политички, економски или културни систем. Она су природна и нераздвојива свим особама и не могу бити отуђена од појединца или групе, осим у одговарајућем поступку и у посебним ситуацијама. Људска права су међусобно повезана, с обзиром на то да напредак у остваривању било ког људског права зависи од остваривања других људских права. Људска права су међузависна, јер степен уживања било ког права зависи од степена остваривања других права . Сва грађанска, културна, економска, политичка и социјална права су једнако важна. Унапређење уживања било ког права не може бити на штету остваривања било ког другог права.
Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар за Дан људских права 1950. године како би скренула пажњу „народа света“ на потписну Универзалну декларацију о људским правима, као први свеобухватни инструмент заштите људских права. Декларација по први пут у историји човечанстава прокламује заједничке стандарде људских права које треба да постигну сви народи и све нације света, „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима“ одређује први члан декларације, која није била правно обавезујућа, већ више део међународног обичајног права све до Међународне конференције УН о људским правима 1968. године када је одлучено да декларација представља обавезу за све чланице међународне заједнице. Она представља основ за све даље донете правно обавезујуће споразуме УН о људским правима, пре свих за два значајна међународна Пакта о грађанским и политичким правима и о економским, социјалним и културним правима.
У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима.
