У савременој породици нема довољно разговора ни дијалога. Основна формула љубави каже: Да би се људи волели, морају се познавати, а да би се познавали, морају да разговарају.
Када говоримо о савременој породици у којој су родитељи преоптерећени послом да би обезбедили егзистенцију својој породици, много је важнији квалитет, од дужине заједнички проведеног времена родитеља са децом. Клинички псоховлог др Влајко Пановић у том контексту истиче да је квалитет односа тај који одређује судбину детета. Ако током одрастања охрабрујемо децу да истрају у усвајању навика и одговорног понашања, довољно је да их помазимо, похвалимо, да их гледамо у очи док их слушамо, да би она умела да развију унутрашњу мотивацију. Савремени човек је све изнео напоље. Медији су утицали да своју свест окрене ка спољашњој реалности и да стално као награду очекује спектакл, сензацију и аплауз. Због тога смо децу претворили у робове, сматра Пановић. На почетку у њих гледамо као у божанства, све им дајемо и чинимо, а онда долази фаза условљавања, истиче Пановић, наводећи пример како родитељи праве катастрофалне грешке. Уместо да пусте децу да спонтано поједу оброк, они их пожурују и условљавају. Обично им говоре: „Срце мамино, пиле бабино, ако поједеш мало белог меса и шаргарепе, добићеш то и то…“ Запамтите, деца уче по моделу, упијајући све, као сунђер. За свега седам дана такав родитељ добиће од детета одговор: „Хоћу, ако…“ И тако почиње непрестана „игранка“. Такав модел понудили су родитељи, а деца усвојила, истиче Пановић.
Др Влајко Пановић саветује да се у таквим ситуацијама, врати достојанство заједничкој трпези, да се породица окупи за једним столом, да се чланови фамилије погледају у очи, да дете изнесе проблем који има или да га родитељи, ако је заслужило – похвале. Основна улога родитеља је да деци помогну, да препознају њихове потенцијале, охрабре их и омогуће да те потенцијале развију кроз здраве навика и ставове, који ће им омогућити да се определе за добру страну живота.
Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи портал Радио и телевизија Бачка Паланка “Изазови породице у 21. веку” (како сачувати породицу, брак и породичне вредности), а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
V modernej rodine nieje dosť rozhovorov alebo dialógov. Vzorec lásky hovorí: aby sa ľudia mohli milovať, musia sa navzájom spoznať a aby sa navzájom spoznali, musia hovoriť. Pokiaľ ide o modernú rodinu, v ktorej sú rodičia ohromení prácou na zabezpečení živobytia svojej rodiny, kvalita je dôležitejšia ako dĺžka času, ktorý rodičia trávia so svojimi deťmi. V tejto súvislosti klinický psychológ Vlajko Panović zdôrazňuje, že osud dieťaťa určuje kvalita vzťahu. Ak, ako vyrastáme, povzbudzujeme deti, aby vytrvali v osvojovaní si zvykov a zodpovedného správania, stačí ich pomenovať, pochváliť, pozrieť si ich do očí, keď ich počúvame, aby si mohli rozvíjať vnútornú motiváciu. Moderný človek to všetko vylúčil. Médiá ovplyvnili to, aby obrátili svoje vedomie k vonkajšej realite a neustále očakávajú odplatu, pocit a potlesk. Preto sme z detí urobili otroky, povedal Panovič.
Najprv sa na ne pozeráme ako na božstvá, dávame im a robíme všetko a potom prichádza fáza kondicionovania, hovorí Panovic, pričom uvádza príklad toho, ako rodičia robia katastrofické chyby. Namiesto toho, aby deti nechali jedlo jesť spontánne, ponáhľajú sa a upravia ich. Zvyčajne im hovoria: „Mamino srdce, kuracie babička, ak jete nejaké biele mäso a mrkvu, dostanete to a to …“
Pamätajte, že deti sa učia podľa modelu, absorbujú všetko, ako špongiu. Len za sedem dní dostane takýto rodič od dieťaťa odpoveď: „Budem, ak …“ A tak začína konštantná „hra“. Tento model bol ponúknutý rodičmi a prijatý deťmi, uviedol Panović. V takýchto situáciách Panovič odporúča vrátiť dôstojnosť spoločnému stolu, dať rodinu k stolu, dať členom rodiny pohľad do očí, predstaviť dieťaťu problém alebo oceniť dieťa, ak si to zaslúži. Pamätajte, že deti sa učia podľa modelu, absorbujú všetko, ako špongiu. Len za sedem dní dostane takýto rodič od dieťaťa odpoveď: „Budem, ak …“ A tak začína konštantná „hra“. Tento model bol ponúknutý rodičmi a prijatý deťmi, uviedol Panović. V takýchto situáciách Panovič odporúča vrátiť dôstojnosť spoločnému stolu, dať rodinu k stolu, dať členom rodiny pohľad do očí, predstaviť dieťaťu problém alebo oceniť dieťa, ak si to zaslúži.
Text bol napísaný v rámci projektu realizovaného portálom Rozhlasu a televízie Báčka Palanka “Výzvy rodiny v 21. storočí” (ako zachovať rodinu, manželstvo a rodinné hodnoty), ktorý je spolufinancovaný z rozpočtu Srbskej republiky – Ministerstvo kultúry a informovania. Názory vynesené v podporenom projekte a v napísanom texte nemusia obhajovať názory orgánov ktorý udelil prostriedky.
