-Љутња и гнев-

Да бисмо схватили ситуацију у којој смо се нашли, потребно је да будемо довољно прибрани да се удаљимо корак назад и да разумемо шта се стварно догађа.
Да ли је то “НЕЋУ” стварно пркос или је то начин да дете каже “НЕ МОГУ”.
Дечији мозак није довољно развијен (префорнтални кортекс) да би могло да ситуацију сагледа на исти начин као ми, а такође дете нема довољно искуства да би могло да се избори са свим ситуацијама на начин који бисмо ми желели. Наша логика није иста као дечија логика.
Данас ћемо да причамо о дечијој кризи када дете не уме да влада собом па ломи или псује, која није ретка и није да се не дешава.
Прво и основно шта би требало да имамо на уму је да је гнев психолошка реакција организма, када се ова емоција јави код детета преплави их експлозивна енергија коју не знају да каналишу, па се може десити да покажу деструктивно понашање према предметима испред себе.
Друга, али не мање важна ствар да уколико ми на насиље реагујемо насиљем, охрабрујемо и подржавамо такво понашање иако нам се то у том тренутку не чини да је тако, јер дете може престати да ради оно што је радило пре тога.

Циљ нам је да дете научимо да прихвати гнев или обесхрабреност и да научи да каналише ову емоцију. Али како то урадити?

1. ОМОГУЋИТИ ДЕТЕТУ ДА ИЗРАЗИ ГНЕВ
Јак загрљај може помоћи детету да умањи осећај и потребу за експлозијом, да више нема телесне границе, али такође уколико дете не воли додире, онда нећемо инсистирати на томе, већ ћемо бити у близини и дати до знања да смо ту за њега. У тим тренуцима нема потребе за претераном причом, довољно је да детету дамо до знања да је безбедно и да га подсетимо да дише.

2. ОКЛАКШАВАЈУЋИ ДА БЕЗБЕДНО ИСПОЉИ ГНЕВ

Одаберите место које ће бити место за умирење или неки предмет који дете може искористити да испољи своју љутњу. То може бити лопта или јастук за ударање или велика врећа за седење на које дете може да се баци. Али и љуљашка у којој ће моћи да се умири. Што више дете напредује у прихватању емоција то ће оне бити слабије и мање експлозивне.

3. ОМОГУЋИТИ, УКОЛИКО ЈЕ ПОТРЕБНО И МОГУЋЕ, ДА ПОПРАВИ ОНО ШТО ЈЕ СЛОМИЛО
Овај корак је посебно важан како се не би развио осећај мање вредности и кривице што не зна да се носи са својим гневом, јер то може довести до зачараног круга гнева и љутње.
Уколико ми реагујемо буком важно је да се извинимо детету и да поразговарамо са њим о томе шта се догодило када се ситуација смири.
Будимо пример који желимо да дете следи.

 

Маст. психолог и психотерапеут
Миљана Рађеновић