Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Илију, у народу познатог као Илија Громовник. Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком. Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик светог Илије слика на преображенским празничним иконама. Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља – ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет. Српски народ многе природне појаве приписује светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према предању обичаји налажу да на Светог Илију једете мед како бисте били здрави, а мајке обавезно да деци намажу образе медом како би целе године деца била чила и весела.Народ му се моли да „отклони праведни гнев Божији и избави све градове и села наша од суше и глади, од страшних бура и земљотреса, од смртоносних рана и болести, од напада непријатеља и међусобне борбе“.По једном народном обичају, три дана пре и три дана после Св. Илије, жене не перу кошуље јер се верује да ће се покидати. Исказује се велико поштовање према води – веровало се да тих дана ни орлови не пију воду.
Стара народна пословица каже: „Од Светог Илије сунце све милије“, што значи да се од данашњег дана време мења и да је од лета остало веома мало.
