Српска православна црква обележава данас празник светитеља и великог подвижника хришћанске вере Кирјака Отшелника, али је и у српском народу овај дан познат невезано за овог свеца – као Михољдан.  Интересантно је да се, иако је овај назив устаљен у народу, Михољдан не везује ни за једног православног свеца. Михољдан као празник вековима уназад обележавају на исти дан  католици, православни и протестанти широм Европе.

Михољдан  je у народу примљен под утицајем католичке цркве (јер Светог архангела Михаила СПЦ слави 20. новембра – Аранђеловдан), која је нарочито имала снажно деловање на Србе који су од Турака избегли у Аустро-Угарску, те да је прећутно и Српска православна црква прихватила овај обичај.

За разлику од многих других црквених празника, када се „забрањује ово или оно“, народ каже да на данашњи дан баш треба радити – али не у кући. Тај обичај потиче из времена када су се почетком октобра обављали последњи пољопривредни радови пред почетак зиме, тако да су све снаге биле упрте у те послове, а они кућански могу да сачекају и зимско време. Српски народ верује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу. Према народном веровању, тек после Михољдана наступа права јесен, иако она календарски већ увелико траје.