Vernici koji vreme računaju prema Gregorijanskom kalendaru, danas obeležavaju Badnji dan. Na Badnji dan privode se kraju pripreme za proslavu Božića, kite se jelke, peku kolači i priprema druga svečana hrana, u kuću se unose badnjaci i slama. Vrhunac badnje večeri je odlazak u crkvu na ponoćku nakon koje nastupa proslava Božića. Za Badnji dan vežu se mnogi običaji, od kojih su se do danas zadržali samo neki. Na Badnje veče najstariji član porodice u kuću unosi badnjake, a po podu se prostire slama, koja se uklanjala nakon praznika Sveta tri kralja. Ta slama smatra se blagoslovenom i garancijom dobrog uroda u bašti i polju. Na Badnji dan se po običaju posti, pa se priprema riba i neka druga nemrsna hrana.
Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar čestitao je Božić vernicima koji ga slave po Gregorijanskom kalendaru sa porukom da čovečanstvo mora da na prvo mesto stavi čoveka kao ličnost, a ne stvari, unutrašnju harmoniju umesto spoljašnje dopadljivosti, blagodat i milost umesto aktivizma, a dar umesto novca. Hočevar je u Božićnoj poslanici istakao da taj praznik nosi u sebi „najveću i najslađu težnju“ za svestranim, pozitivnim, ali održivim razvojem, najveću stvaralačku čežnju i snagu za ostvarenje, kao i da budi u nama svest da bez zrelosti, odnosno svetosti, ne možemo biti srećni.
