Православни верници који поштују Јулијански календар 24. децембра, односно 6. јануара по новом календару, прослављају Бадњи дан. Поред Српске православне цркве (СПЦ) Божић по Јулијанском календару славе и руска и грузијска црква, као и канонски непризнате црногорска и македонска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Kопти и неки манастири на Светој гори у Грчкој.
Службама бдења и паљењем бадњака у православним храмовима, као и на градским трговима, Српска православна црква и верници, обележавају Бадњи дан, припремајући се за прославу рођења Исуса Христа. Бадњи дан је последњи дан божићног поста и тада се довршавају послови око припреме дома и хране за најрадоснији хришћански празник рођење Исуса Христа, Божић. Верници на Бадњи дан узимају бадњак који се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане.
Kод Срба су обичаји за овај дан многобројни и различити. У кућу се уноси бадњак, обично од храстове, ређе церове или букове гране. Њих домаћин одсече у зору да би их увече свечано унео у дом и наложио на огањ. Бадњак се прелива вином и премазује медом. Обичај је да се бадњак предвече пали и у црквеним портама.
Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо где ће се служити вечера. Слама симболизује ону из пећине у којој се родио Христ и она се посипа како би домови личили на Витлејемску пећину. Испод бадњака или у сламу, према српским обичајима, ваља се оставити нешто поклона и слаткиша за децу. Према старом српском обичају, старији када уносе сламу квоцају, а за њима иду децу и пијучу. Домаћин након тога обилази све делове куће бацајући у ћошкове по један орах.
Бадњак се полаже на огњиште, потом се пали и свећа. Укућани једни другима честитају празник, очитају молитву, након чега се приступа посној вечери и ужива у породичном миру. Верује се да на овај дан или вече треба вратити све позајмљено и помирити се са свима са којима сте били у завади, како би наредна година протекла у миру и слози.
Трпеза на Бадњи дан је искључиво посна и најчешће се спремају риба, пребранац, уз купус или кромпир салату. Средина стола се, традиционално украшава плетеном корпом пуном житарица и сувог воћа.
Kако се наводи у “Годишњим обичајима Срба”, од свих празника током године и разноврсних и лепих обичаја који их прате, Бадњи дан и Бадње вече се издвајају по начину светковања, живописности обредних радњи и значењима која садржи.
