Православни верници и Српска православна црква данас обележавају Светог Трифуна. Прославља се као „Дан Љубави и Вина”. Свети Трифун, празник православних верника, и празник западне традиције Свети Валентин обележавају се истовремено. Та два свеца су, иако светковани у различитим црквама, заштитници искрене љубави свих хришћана.
Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности, које су део хришћанске проповеди. Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун. Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су место у Охридском прологу владике Николаја Велимировића.
Владика Николај говори о скромности и исцелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у детињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија, будући да је, према легенди, имао чудотворан дар лечења.
Постоји веровање, ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна.
Култ Светог Трифуна је веома развијен у српском народу и то у свим крајевима земље, а славе га посебно виноградари, док га својим заштитником сматрају и гостионичари. Виноградари на дан Светог Трифуна иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског периода, па да почне бујати у пролеће које се већ ближи. Верује се да после овог дана зима полако почиње да попушта – то Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и снег почне да се топи – каже устаљено народно веровање преточено у изреку.
