Само дан после Богојављења, Српска православна црква и верници славе Сабор Светог Јована, Претече и Крститеља, празник у част ономе који је послужио тајни божанског крштења. Јовањдан је честа крсна слава.
Свети Јован Крститељ: Свети Јован Крститељ и обичаји у нашем народу су бројни, а за то су заслужни чудотворно рођење и живот Јованов.
Православна црква и њени верници 20. јануара прослављају једног од највећих и најзначајнијих светаца – Светог Јована Крститеља.
На овај велики дан сваки верник мора да буде свестан једне велике тајне на коју нас Свети Јован све призива. То је тајна покајања, преображаја, преумљења, стављања читавог свог живота у “недра Спасова”, да би нас даље Он водио, не дозвољавајући нам да идемо нашим лудим путевима људским.
Свети Јован Крститељ је говорио:
“Треба да ходимо ка Богу, да наш пут буде богоусмерен, Богом вођен, узводећи нас ка Творцу, који нас смерно, а не насилно, призива: Покајте се, јер се приближило Царство небеско, и не пропустите огромну шансу која вам је дата.
Као пророк, Претеча и Крститељ Господњи, Свети Јован сматра се громогласном трубом која позива на преображај целокупног људског бића, својим животом показује да је овај свет ништа, да многе маске које сакривају нашу Небеску отаџбину падају пред истинским животом и пред доласком истинитог лика човечјег у лицу Исуса Христа.”
У том истинском лику сви се ми огледамо и проналазимо своје мане и слабости, места која треба да поправимо да бисмо се саобразили лику који није за овај свет већ за непролазне векове.
Достигавши онај лик, каквим нас Бог хоће, каквим Бог жели да изгледамо, Свети Јован има слободу и смелост да позива на покајање, преумљење и потпуни преображај људског бића.
Свети Јован Крститељ је показао какав човек треба да буде, где треба да буду његова хтења и какав треба да буде његов однос према Богу и ближњем. Свети Јован зато каже: Ти треба да растеш а ја да се умањујем – ја сам о Теби проповедао, а сада када си дошао, ја се склањам у страну као онај пријатељ жеников, који стоји на свадби и радује се гласу женикову, пуштајући ипак да он буде у средишту догађаја.
Речима да није достојан да одреши обућу Христову, Свети Јован нам уствари показује како ми треба да се односимо према Богу. Зато што нисмо заживели покајањем, ми мислимо да Христос треба да служи нама, а не ми Њему. Није реч само о испуњавању наших молби и жеља, већ ми врло често заборављамо да Богу служимо само ако понесемо Крст који је Он понео на Голготу.
Народни обичаји и веровања
У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења.
Верници, било православци или католици, врло често дају Јованово име својој деци. Православци славе крсну славу светог Јована, а католици обично славе имендан.
Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима.
