Српска православна црква данас прославља празник посвећен светом великомученику Димитрију.
Данас је дан Светог великомученика Димитрија, у народу познатији као крсна слава Митровдан. Митровдан је православни празник посвећен Димитрију Солунском античком заповеднику Солуна, који је страдао због ширења хришћанства. Хришћани су тајно сахранили његово тело из којег је почело да тече миро, којим су се болесни лечили. Мошти светог Димитрија, који је своје богатство разделио сиромашнима, налазе се у Солуну. Свети Димитрије је и заштитник овог грчког града, док Руси сматрају светог Димитрија покровитељем Сибира.
У српском народу Митровдан је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима. Уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде код своје куће, тај ће се преко целе године ноћивати по туђим кућама. Обичај је код нашег народа да се на Митровдан отпуштају слуге којима је истекао уговор и изнајмљују нови.
Постоји и веровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу. Сматра се да је време после Митровдана варљиво, односно да зима може сваког часа да изненади, па се зато учврстило мишљење да је лоша срећа ако се нешто остави за после великог празника.
У Србији је одавно обичај да неко ко се зове Димитрије има надимке Мита и Митар, због чега је и дан Светог Димитрија добио народни назив Митровдан.
За Митровдан се верује и да предсказује каква ће бити зима. Ако је дан сунчан зима ће бити блага, са мало изузетно хладних дана. Ако на Митровдан падне снег, верује се да ће се задржати све до априла.
У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.
Празник је посвећен античком команданту Солуна, светом Димитрију, који је погубљен због ширења хришћанства. Увек се слави 8. новембра и на петом је месту листе највећих српских слава.
