Теорија о хигијени руку настала је средином 19. века када је мађарски гинеколог Игнац Земелвајс почео је да ради на Одељењу за породиље бечке Опште болнице 1846. године.
Недуго након што је почео да ради у овој болници уочио је да чак 30 одсто пацијенткиња умире након порођаја од порођајне грознице.
Убрзо након што је започео своје прво мало али важно истраживање, Земелвајс је увидео да постоји веза између хигијене руку и стопе смртности породиља. У наредне две године Земелвајс је спровео велико истраживање у којем је медицинском особљу наредио да пре свих захвата опере руке и дезинфикује их раствором хлора.
Након споровођења мера доктора Земелвајса, да се пре сваке операције у раствору хлора оперу руке и хируршки инструменти који користе, смртност породиља се аутоматски смањила са 12,3 на 1 одсто.
Међутим, због овог открића, истраживач је наишао на бес и негодовање старијих колега. Било је и оних који су га подржали, али многи су покушавали да га на све начине дискредитују.
Поједини лекари нису могли да схвате да поред тога што лече пацијенте истовремено могу да им науде. Многи нису желели нити смели да признају тачност Земелвајсовог открића, јер би то значило да су одговорни за смрт многих пацијенткиња.
Земелвајсу, на наговор његових противника, није продужен уговор 1849. године у бечкој Општој болници и он се вратио у Пешту. Тамо је наставио са радом, дописивао се са колегама из Хајделберга и Kила и објављивао стручне радове о инфекцијама које се јављају уколико нема редовног прања и нужне дезинфекције руку
Недовољно признат и исцрпљен од непрекидних борби са својим противницима, смештен је у психијатријску болницу Деблинг поред Беча где је умро под неразјашњеним околностима. Име “Земелвајс” није ушло само у све историјске и медицинске уџбенике већ и у речнике многих језика.
Постоји израз “Земелвајс рефлекс” који описује моментално одбацивање неког новог научног сазнања односно информације у корист устаљене праксе без претходне провере или размишљања о њој.
извор: Мондо
