U noći sa subote na nedelju počinje zimsko računanje vremena. Između 28. i 29. oktobra, u 3 sata ujutro, kazaljke sata se pomeraju unatrag za jedan sat, na 2 sata ujutro.
Međutim, mnogi se pitaju kada će se ukinuti ovo letnje-zmsko računanje vremena, a evo i zašto.
Brojne studije pokazale da je uticaj prebacivanja na letnje računanje vremena na potrošnju energije u savremenim uslovima zanemariv, dobrim delom zahvaljujući napretku tehnologije.
S druge strane, sve je više dokaza da prebacivanje ima negativne efekte na zdravlje.
Pokazalo se tako da u nedelji u kojoj prelazimo na letnje računanje vremena raste broj srčanih udara, kao i broj saobraćajnih nesreća. Dugoročno gledano, prebacivanje može imati negativne psihološke koji će se manifestovati u obliku depresije, usporenog metabolizma, povećanja telesne težine i glavobolja. Ovo prebacivanje narušava naš prirodni cirkadijski ritam, odnosno biološki sat koji je usklađen sa Suncem.
Računanje letnjeg vremena u Srbiji je postojalo u vreme Prvog svetskog rata. Jedna kratka vest iz aprila 1921. kaže da se od te mere odustaje jer “to nije pokazalo nikakve koristi”. Pitanje su u martu 1922. razmotrili predstavnici nekih ministarstava i privrednih tela i odlučili da se letnje vreme više ne uvodi. Letnje vreme je ponovo korišćeno tokom Drugog svetskog rata.
Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena 27. marta 1983. Do 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra, i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno s Evropskom unijom. Od 1996. period računanja letnjeg vremena je produžen do oktobra. Poslednjih godina ponovo se raspravlja o tome da li treba ukinuti ovakav način računanja vremena, ili ćemo čekati EU. A kad su oni u pitanju, od toga nema ništa najmanje još dve godine, a evo i zašto.
Uprkos tome što je u ispitivanju javnog mnenja 2018. velika većina od 4,8 miliona učesnika u Evropskoj uniji izrazila želju da se ukine pomicanje sata i što je Evropska komisija nakon toga sastavila predlog da se to učini, do toga još nije došlo.
Raspravu, naime, i pored rezultata koji pokazuju da je ovo računanje nekorisno, još niko nije pokrenuo. Ako se i kada to desi, i sporazum postigne, trebaće još najmanje jedna do dve godine kako bi se osiguralo da usluge prevoza, uključujući vozove i letove, prilagode svoje rasporede. To znači da bi prebacivanje vremena moglo najranije biti ukinuto 2025.
Međutim, neke zemlje koje EU ne pripadaju, odavno su odustale od ovog vremenskog prebacivanja, najviše zbog toga što se ispostavilo da ekonomski razlozi nisu bili zadovoljavajući, tačnije, nije povećana produktivnost niti ušteda energije, kako je prvobitno bilo planirano.
Izvor: dnevnik.rs
