Српска православна црква и њени верници данас прослављају Срђевдан.
Српска православнацрква и њени верници данас славе славу посвећену Светом Срђу и Вакху, који су према легенди били римски достојанственици на двору цара Максимијана (Марко Аурелије Валерије), савладара цара Диоклецијана (286-305). За њих се везују бројна веровања.
Земљорадници (ратари) нарочито треба да пазе да на Срђевдан не излазе са воловима у поља, јер на тај дан не ваља орати. Данас је све мање људи који се баве пољопривредом у тој мери да читав дан проводе на пољу, али се то може односити и на оне који се рекреативно баве узгајањем појединих биљака или раде у дворишту. Зато, уколико имате башту или гајите биљке, данас немојте да се бавите тиме већ одморите.
Такође, овај празник је у црквеном календару обележен црним, масним словима, па не би требало радити кућне послове.
нашем народу се верује да ће данас бити излечени сви који болују од срдобоље (дизентерије) и болести костију. Такође се сматра да је Срђевдан природна граница између јесени и зиме, као и да на данашњи дан и дивље звери бивају питоме и кротке.
Св. Срђа и Вакху због припадности хришћанској вери и одбијања да се поклоне римским боговима погубљени су у Сирији, где је њихов култ успостављен и одакле се раширио по истоку.
Сам цар Максимилијан је наредио да им се одузму војничка одела и сви знаци части, достојанства и чина. Потом их је послао у изгнанство у Азију свом намеснику Антиоху.
Намесник је покушао да их убеди да се одрекну Христа да би себе спасли бешчашћа, мука и смрти, али оба светитеља остали су чврсти у својој вери. Свети Вакхо издахнуо је под батинама намесникових војника, а свети Сергије одмах потом био је мучен и посечен у граду Росафу у Сирији.
Оба ова мученика и витеза вере Христове страдали су око 303. године.
