После деценијског рада на Нацрту закона, на седници Народне скупштине 4. фебруара 2022. усвојен је Закон о социјалном предузетништву. Закон представља једно од најнапреднијих законских решења за сектор социјалног предузетништва у Европи и по први пут у Србији поставља правни оквир за сектор у којем послује око 500 предузећа, међу којима су и Наша кућа, Цафе 16, Лице улице, Авлија одрживог развоја и други.
Главна одлика ових предузећа је да се оснивају као резултат приватне иницијативе, с циљем да понуде одржива решења за развој заједница, кроз социјалне иновације, иновативне производе у области заштите животне средине и циркуларне економије, социјалног укључивања и другим областима одрживог развоја. Карактерише их друштвена мисија, демократско управљање и обавеза да добит реинвестирају или врате у заједницу.
– Циљ овог закона је да дефинише појам солидарне економије и услове за стицање статуса социјалног предузећа, како би сви субјекти који делују у овој области могли да стекну тај статус, као предуслов да од државе, општина и других потенцијалних финансијера добију финансијску подршку у свом пословању, као и да остваре пореске олакшице и вредновање у јавним набавкама. На овај начин, Србија прати трендове у Европској унији, која је крајем 2021. усвојила Акциони план за социјалну економију, као основ за координисано деловање на успостављању повољног окружења за развој организација социјалне економије на нивоу ЕУ – каже Невен Мариновић, извршни директор Смарт колектива, члан Коалиције за развој солидарне економије и НАЛЕД-а.
НАЛЕД и Коалиција за развој солидарне економије, коју чине Европски покрет у Србији, Иницијатива за развој и сарадњу, Смарт колектив и Траг фондација, били су активни чланови радне групе за израду Нацрта закона о солидарном предузетништву, а значајну подршку овом процесу дала је Немачка организација за међународну сарадњу, кроз Српско-немачку иницијативу за одржив раст и запошљавање.
– Према статистици, на европском тржишту присутно је два милиона социјалних предузећа, која упошљавају око 11 милиона радника. Овај закон помоћи ће да се и у Србији дугорочно незапослени, жртве насиља, бескућници, повратници са одслужења казни, жене и друге осетљиве групе лакше интегришу у друштво и дођу до посла. Текст закона је резултат интензивног рада свих чланова Радне групе, који долазе из јавног, приватног и цивилног сектора, уз активне консултације са социјалним предузећима, и представља једно од најнапреднијих законских решења за сектор социјалног предузетништва у Европи – истиче Мариновић.
Основни приступ који је заступљен односи се на то да закон предвиђа статус, а не нову правну форму за социјална предузећа. На овај начин, закон ће препознати постојећу праксу и на тај начин око 500 социјалних предузећа у Србији моћи ће да добије подршку, без обзира да ли су регистровани као предузетници, привредно друштво, фондација, удружење грађана или задруга.
Законом је, такође, предвиђено и успостављање тела које ће пратити имплементацију закона и доносити мере за развој сектора. Да би закон могао да крене у примену, неопходно је прво да се успостави функционалан Савет за развој социјалног предузетништва и припреми предвиђени Програм за развој сектора, који ће се доследно и у континуитету спроводити.
