Зимско рачунање времена ове године почиње у ноћи између суботе 24. и недеље 25. октобра, у три сата после поноћи. На зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру и тада је потребно да казаљке вратите један сат уназад, тачније са 3 на 2 сата.
Зимско рачунање времена траје до последњег викенда у марту наредне године када следи летње рачунање времена.
Цела идеја о увођењу промене времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око 8 сати, а залази око 16, док у јулу када је дан знатно дужи сунце излази пре 5 а залази после 21 сат. Будући да људи своје активности сваког дана започињу у исто време током целе године око 7 сати, средином лета се губи на тај начин два сата дневног светла. Данас на свету 110 од 192 државе користи такозвано летње рачунање времена.       У већем делу света овај договор се сматра згодним начином да се у летњим месецима дневна светлост дуже задржи.
Сезонске промене рачунања времена се, осим у Европи, тренутно врше у већини земаља Северне и Средње Америке, као и у још неким државама и областима у свету. Исланд, Русија и Белорусија су донели одлуку да се у ноћи 25. октобра неће вратити на зимско рачунање времена.
Европски парламент је 2019. године усвојио предлог Европске комисије о прекиду рачунања зимског и летњег времена до 2021. године, али коначну одлуку доноси Европски савет. раније овог месеца у седишту Савета ЕУ потврђено да је и даље на снази рок да ово тело до 2021. године донесе одлуку о томе да ли се укида летње и зимско рачунање времена. У Бриселу наводе да Савет још није заузео коначан став о овом питању.