Foto: rtcaribrod.rs
Tokom vikenda koji je pred nama, u noći između subote i nedelje, počeće letnje računanje vremena i tada ćemo 31. marta u 2.00 časovnike pomeriti jedan sat unapred, na 3.00 i imaćemo sat manje za spavanje. I tako će biti sve do 28. oktobra, kad nas čeka vraćanje na zimsko računanje vremena.
Osim što ćemo, teoretski, imati sat vremena manje sna, to u praksi znači da će nam od naredne nedelje dan biti duži. Tačnije, ako je sada sumrak oko 18 sati, za nedelju dana ćemo skoro sve do 19.00 imati dnevnu svetlost.
Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar iz Instituta za fiziku u Beogradu, objasnio je ranije za „Blic“ da je motiv da se letnje vreme uvede tokom prethodnog veka vrlo jednostavan – da bismo manje živeli u mraku, a više na svetlu.
– Ako ne bismo poslednjeg vikenda u martu prelazili na ukazno, odnosno letnje računanje vremena, deca koja se rađaju u proleće i leti, a kojima je sunce kao svim bebama važno za razvoj zbog vitamina D, imala bi sat vremena manje dnevnog svetla, tople junske večeri, kad je dan najduži, završavale bi se pre početka drugog Dnevnika.
-Budući da 20. juna mrak pada u 19.27, đaci koji idu u popodnevnu smenu bi se cele godine, od oktobra do kraja maja, vraćali kući po mraku, u najtoplijim danima na početku jula sunce bi izlazilo pre četiri ujutru i u vreme kad ustajemo, oko 7.00 temperatura bi već bila iznad 30 stepeni.Ovi efekti su posebno izraženi u zemljama na jugu Evrope i na obodima vremenskih zona, gde se nalazi i Srbija – ispričao je Bubnjević za „Blic“.
Izvor: blic.rs
