„Ovo spomen obeležje je podignuto u znak sećanja na pripadnike nemačke zajednice koji su u Bačkoj Palanci živeli između 1764. i 1944. godine. Ovo spomen obeležje podigla je zajednica Podunavskih Švaba Bačke Palanke iz celog sveta “ piše na spomen obeležju na nemačkom, engleskom i srpskom jeziku. Pored teksta na ploči su uklesana i tri grba: Nove Palanke iz 1775. godine, Stare Palanke iz 1774. i Nemačke Palanke iz 1829. godine.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, koji je zajedno sa predsednikom opštine Bačka Palanka Branislavom Šušnicom i predsednikom Saveznog udruženja podunavskih Švaba u Nemačkoj Hansom Supricom otkrio spomenik, odao je priznanje predsedniku Šušnici na tome što se Bačka Palanka pridružila lokalnim samoupravama koje su proteklih godina napravile presudan iskorak da u svojim sredinama stvari iz prošlosti stave na svoje mesto. “ Tačno je da je zadatak politike da razmišlja o današnjici i da ima viziju budućnosti. Isto tako je tačno da čovek ne može sebi trasirati budućnost ako nije načisto sa sopstvenom prošlošću“ istakao je Pastor, naglasivši da je otkrivanje spomen obeležja onima koji su na prostoru Bačke Palanke živeli skoro dva veka, čin koji ima za cilj da u čoveku koji stoji do nas vidimo ono što nam je zajedničko i što nas povezuje, jer jedino tako možemo svi zajedno graditi budućnost.
Govoreći o nacionalnoj raznolikosti življa danas na teritoriji Bačke Palanke u kojoj je ostvaren ambijent u kom je lepo živeti i raditi, predsednik opštine Branislav Šušnica citirao je i patrijarha srpskog Pavla: „Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi kod kojih roditelja i kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će postupati u datom vremenu da li kao čovek ili kao nečovek“.
Sredstva za izgradnju spomenika je obezbedio Savez udruženja Podunavskih Švaba Nemačke i Udruženja Nemaca iz Bačke Palanke u inostranstvu, koji su i bili podnosioci zahteva za podizanje ovog spomen – obeležja.
