Svetski dan stanovništva obeležava se 11. jula i to je dan ustanoviljen od strane Ujedinjenih nacija, 1987. godine, kada je zabeleženo da na planeti Zemlji živi pet milijardi ljudi.
Svet je 2011. godine dostigao populaciju od 7 milijardi, a ove godine broj stanovnika dostići će 8 milijardi. Neki ljudi će ovo posmatrati kroz napredak u zdravlju koji je produžio životni vek, smanjio smrtnost majki i dece i doveo do razvoja vakcina u rekordnom vremenu, dok će drugi na ovaj fenomen gledati kroz tehnološke inovacije koje su nam olakšale živote.
Ali napredak nije univerzalan. Isti problemi i izazovi ostaju ili su se pogoršali: klimatske promene, nasilje, diskriminacija. Svet je u maju ove godine dostigao posebno sumornu prekretnicu: više od 100 miliona prisilno raseljenih širom sveta. Ovoliki broj stanovnika odražava se na prenaseljenost određenih teritorija, mere planiranja porodice, rodnu ravnopravnost, životnu sredinu i različita ljudska prava.
U idealnom svetu, 8 milijardi ljudi znači 8 milijardi mogućnosti za zdravija društva osnažena pravima i mogućnostima izbora. Ali prilike nikada nisu bile ujednačene. Na osnovu pola, etničke pripadnosti, klase, vere, seksualne orijentacije, invaliditeta i porekla, između ostalih faktora, još uvek je previše ljudi širom sveta izloženo diskriminaciji, uznemiravanju i nasilju.
Trebale su stotine hiljada godina da svetska populacija naraste na milijardu – a onda je za samo još 200 godina narasla sedam puta. Prosečni životni vek je porastao, sa 64,6 godina ranih 1990-ih, na 72,6 godina u 2019. g.
Pored toga, u svetu se primećuje visok nivo urbanizacije i ubrzane migracije, do 2050. godine oko 66% svetske populacije će živeti u gradovima.
Prema Popisu stanovništva iz 2022. godine u Srbiji je živelo oko 6,7 miliona ljudi .
Prosečna starost stanovnika je 43,8 godina, što Srbiju čini jednom od najstarijih nacija na svetu.
