Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2021. године обележава се под слоганом: ПОВЕЖИ СЕ СРЦEM.
Живимо у времену пандемије COVID -19 која оптерећује здравствене системе и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва.
CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS-CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом је већи.

Епидемиолошка ситуација у Србији
Болести срца и крвних судова са учешћем од 47,3% у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. У кардиоваскуларне болести (КВБ) спадају: реуматска болест срца која чини 0,9 % свих смртних исхода од KВБ, хипертензивна болест срца чини 16,8%, исхемијске болести срца 15,9%, цереброваскуларне болести 17,8%, а остале болести срца и система крвотока чине 42,5% свих смртних исхода од KВБ. Kао најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико дeценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,9% свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2020. години.
Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести
Већина KВБ је узрокована факторима ризика који се могу контролисати, лечити или модификовати, као што су: висок крвни притисак, висок ниво холестерола, прекомерна ухрањеност/гојазност, употреба дувана, физичка неактивност и шећерна болест. Међутим, постоје и неки фактори ризика који не могу да се контролишу.
Промењиви фактори ризика
– Хипертензија (повишен крвни притисак)
Хипертензија је водећи узрок KВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају
– Употреба дувана
У Србији, због коришћења дувана годишње превремено умре 15.000 људи. Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих KВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима
– Повишен ниво шећера у крви – шећерна болест
Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Kардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза KВБ код особа са шећерном болешћу је лошија. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.
– Физичка неактивност
Физичка неактивност спада у водеће факторе ризика за хроничне незаразне болести, а особе које су недовољно физички активне имају 20 – 30% већи ризик од превремене смрти у поређењу са особама које су физички активне.
– Неправилна исхрана, Прекомерна ухрањеност и гојазност, Ниво холестерола у крви
Утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.
Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика):године старости, пол, генетика-болести у породици, међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.

САВЕТИ да сачувате своје срце
Будите мудри у избору хране и пића
Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
Замените слаткише и слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
Поједите 5 порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и транс – масти.
Правите код куће здраве оброке.
Будите физички активни
Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
Прошетајте до посла или продавнице.
Kористите степенице уместо лифта.
Укључите се у неки спорт или плес.
Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
На посао идите бициклом, ако је то могуће.
Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера)

Реците не пушењу
То је најбоља ствар коју можете да урадите за побољшање здравља вашег срца.
У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
После 15 година након престанка пушења, ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.