Православни верници и Српска православна црква данас обележавају Светог Трифуна. Овај светац, Свети Трифун, живео је у 3. веку нове ере у Малој Азији. Легенда каже да је имао чудотворни дар лечења и да је њиме успео да “од злог духа” излечи ћерку римског цара Гордија.
Српске породице Светог Трифуна славе као крсну славу. Моле му се да заштите поља од поплава, града и разних временских непогода.
Свети Трифун великомученик је страдао за хришћанску веру и Српска православна црква данас прославља празник посвећен њему. Свети Трифун се сматра заштитником многих заната и оних који искрено воле и негују хришћанску љубав.
Виноградари посебно славе Светог Трифуна, док га својим заштитником сматрају и гостионичари.
На данашњи дан виноградари иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског периода.
Виноградари кажу да “ваља” да се на данашњи празник пореже барем један чокот винове лозе и залије вином – да година буде родна, а од јесени вино слатко. Због овог обичаја, у источној Србији Светог Трифуна зову и Орезач или Заризој.
Српске породице Светог Трифуна славе као крсну славу. Моле му се да заштите поља од поплава, града и разних временских непогода.
Верује се да ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година. Ако је ведро, година ће бити сушна и неродна. Верује се, такође, да после овог дана зима полако почиње да попушта – то Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и снег почне да се топи.Са овим даном стиже пролеће, да се буди природа и најузвишеније осећање код људи – љубав.
Дан заљубљених
Обичај да се 14. фебруара слави празник заљубљених потиче из времена античке Грчке и Рима, када су слављена божанства плодности и заштитници светости брака. На Дан заљубљених обичаји су различити и све више се везују за потрошачко друштво, док се у православним храмовима и у православним домовима на Трифундан поштује претежно вековна традиција цркве.
