Na polovini puta između Bačke Palanke i Nove Gajdobre, na obodu atara Kerekić, u gotovo srušenoj kući živi Katica Štajn. Kada kročite u njen dom, ako se tako može nazvati ruševina u kojoj živi, prvi utisak je izuzetno težak. U ruševini od kuće, bez prozora, vrata i zidovima koji se svakog trenutka mogu srušiti, provodi Katica dane i noći, bez struje i vode. Ova žena već dugi niz godina nalazi se u teškoj materijalnoj situaciji, a da bi preživela radi poslove na njivi i sakuplja sekundarne sirovine. Zbog teškog materijalnog stanja u kome se godinama nalazi, Katica nije u mogućnosti da kupi bilo šta drugo osim brašna, šećera i ulja. Katica živi sama, suprug joj je preminuo pre 15 godina, a njenih četvoro dece je nastanjeno po obližnjim mestima ali i oni veoma teško žive. Katica je zaista zaboravljena i napuštena od svih i svakog. Zato želimo da ovom pričom pozovemo sve naše sugrađane dobre volje da pomognu da se ovoj ženi obezbedi krov nad glavom i da zajedničkim snagama izgradimo joj kuću u kojoj će imati pristojan život, koji svako ljudsko biće zaslužuje.
