Период јесени према климатолошким стандардима, био је за 2,9 степени топлији у односу на просек из периода 1981-2010. Када су у питању максималне дневне температуре октобар је био најтоплији у Србији од 1951. Други део октобра био је изузетно топао, тако да је на скоро целој територији забележен топлотни талас који је трајао од 12. до 28. октобра, што је уједно и најдужи октобарски топлотни талас забележен од 1888.године. Новембар ове године био је најтоплији у Србији када су у питању средње дневне температуре, а одступање од вишегодишње средње вредности износило је +5 степени. Такође у већем делу земље то је био и најтоплији новембар када су у питању минималне дневне температуре.
Током већег дела јесени владали су и изузетно сушни услови, тако да је у појединим периодима, на снази била суша која се може окарактерисати као екстремна. Поред топлог времена, октобар и новембар остаће упамћени и по лошем квалитету ваздуха и указује да су квалитет ваздуха и климатске промене, односно глобално загревање, две стране једне исте медаље. Оба проблема су на првом месту последица сагоревања угља, нафте и гаса. Како је 2019. већ при крају, до сада прикупљени подаци из свих делова света показују да ће глобално 2019. бити друга најтоплија година од када постоје организована инструментална мерења. Такође ова година ће бити пета за редом која ће имати одступање просечне глобалне температуре веће од 1 степен, у односу на период са краја деветнаестог века. Све ово недвосмислено указује да је емитовање угљен-диоксида главни кривац за промену климе и да смо све ближи граници од 2 °Ц која је Париским споразумом, који су потписале све земље света, дефинисана као граница које не сме бити пређена.
У недељу, 22. децембра, у 05:19 почела је зима саопштено је из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“ у Београду. Октобар и новембар су били најтоплији, а по свему судећи и децембар ће бити натпросечно топао.
