Попис из 2011. године показао је да се за деценију, између два пописа, сеоско становништво смањило за око 311.000 житеља, односно за 10,9 %. Од 4.700 села свако четврто је на путу  нестајања,  јер у скоро 990 села има мање од по 100 становника. У чак 86 одсто села се смањује број становника. Пописано је око 50.000 потпуно напуштених кућа и око 145.000 оних у којима тренутно нико не живи.А напуштених кућа ће, по свему судећи, бити још, јер су на селу остала старачка домаћинства, поготово у неразвијеним крајевима. Слику таквог српског села најбоље илуструје податак да у 63 одсто старачких сеоских домаћинстава нема млађих од 65 година, а просечна старост је 74,6 година. Стога би до краја године требало  да буде формиран Национални савет за спас српског села,  како би се вишегодишњим планом улагања зауставило његово одумирање.
По речима стручног сарадника у Министарству регионалног развоја, Бранислава Гулана, коначну одлуку о томе ће донети Скупштина Србије на предлог Владе. У Савету ће бити заступљени људи из науке које ће предложити САНУ, један део ће бити практичари, које ће да предложи Министарство за регионални развој. „Надамо се да ће они удружени моћи да врате живот у српска села, што је већ видљиво на југу Србије, у селима где су основане нове задруге. Kада се формира тај Национални савет за спас села, план је да се од Владе Србије дугорочно тражи најмање 100 милиона евра да би наредних година бесповратно помагали српска села“, напомиње стручни сарадник у Министарству регионалног развоја.
С обзиром на негативан демографски тренд и све бројнија старачка домаћинства, јасно је зашто у 2.700 села не постоји дечји вртић,  што 230 села нема Основну школу, а око 170 школа је похађао само један ђак. Последњи је час да се спасавају не само села, него и варошице, јер сваке године нестане по једна Бачка Паланка, или Неготин, а најкритичније је у пет неразвијених округа на југу Србије.

„Имамо више од 70 пољопривредних школа у којим је сигурно више од 2.000 ђака и они потичу са села, родитељи им имају имања. Да њима створимо те услове и да их убедимо да треба да остану на селу, да тамо живе, да раде, да стварају породице у наредних 10-15 година. Ова акција није само за једну владу и једног министра него дугорочан процес“ указује Бранислав Гулан, стручни сарадник у Министарству регионалног развоја.