Foto: SPC
Vernici Srpske pravoslavne crkve danas, 27. septembra, proslavljaju veliki praznik Vozdviženje časnog Krsta, u narodu poznat kao Krstovdan.
To je dan kada je carica Jelena 326. godine, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je razapet Isus Hristos na Golgoti.
Dan se obeležava u slavu na događaj kada je iskopan Časni krst na Golgoti i kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Prema verskim običajima, Krstovdan se slavi dva puta u toku godine, 18. januara i 27. septembra.
Običaji na Krstovdan
Svaki Srbin i svaka Srpkinja znaju da je na Krstovdan obavezan strogi post. Mnogi vernici tog dana jedu samo beli hleb i crno grožđe.
Isto tako, obavezno je radovanje: “Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!”
Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju.
Vreme na Krstovdan
U narodu postoji običaj da ako je oblačno na Krstovdan, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Takođe, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.
