Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу. Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, данас славе Српска православна црква и верници.
Сретење је један од 12 највећих празника хришћанства, а сама реч “сретење” означава сусрет. Овај празник празнује се од самог почетка хришћанства, али је као свечаност уведен тек у 6. веку у време цара Јустинијана. Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима.
Сматра се да се на данашњи дан сусрећу зима и лето. Верује се да на Сретење мразеви попуштају, а природа се спрема за долазак пролећа.
Верује се да ће, ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи изађу из јазбине уплаше се своје сенке и врате на спавање, зима потрајати још шест недеља. Ако је дан облачан, медведи неће видети своју сенку и неће се вратити у јазбину, што означава крај зиме.
Постоји веровање да девојке треба да пазе ког мушкарца ће ујутру првог срести, јер ће и будући младожења личити на њега.
Сретење је као крсна слава веома честа у српском народу.
