Србија данас обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав.
У Орашцу – у Марићевића јарузи, на Сретење 1804. године, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Карађорђе.
Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
Сретењски устав
У Крагујевцу је 15. фебруара 1835. године донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.
Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник израдио је текст устава, а Глигорије Возаровић био је први који је укоричио и повезао Сретењски устав.
Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо и суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним.
Дан државности се на основу Закона о државним и другим празницима обележава нерадно два дана, 15. и 16. фебруара.
