S obziorm da nas narednih očekuju visoke temperature i do 38 stepeni, pa stručnjaci savetuju da u takvim ekstremnim prilikama treba rashladiti prostorije, izbegavati fizičke aktivnosti, uzimati više tečenosti, izbegavati boravak napolju u najtoplijem delu dana.
Osetljiva populacija, deca, trudnice, stari, oboleli od hroničnih bolesti, imaju smanjenu sposobnost prilagođavanja i zbog toga oni sami, kao i njihovi najbliži, treba da obrate posebnu pažnju na brigu o zdravlju i ponašanju u letnjim mesecima. Među merama koje treba preduzeti je stalno rashlađivati svoj dom.
Preporučuje se održavanje sobne temperature ispod 32 C tokom dana, odnosno ispod 24 C tokom noći. Ovo je naročito važno za decu uzrasta do 2 godine, osobe starije od 60 godina, kao i za hronične bolesnike.
Bitno je i izbegavati boravak napolju u toku najtoplijeg dela dana – od 10.00 do 17.00 časova.
Izbegavajte naporne fizičke aktivnosti. Ako morate da ih obavljate, činite to u toku najhladnijeg dela dana, što je obično između 4:00 i 7:00 časova ujutru. Boravite u hladu. Ne ostavljajte decu, kao ni životinje, u parkiranim vozilima.
Ukazuje se i na potrebu da se rashlađuje telo i hidrira organizam.Tuširajte se u rashlađenoj vodi. Možete da primenjujete i hladne obloge, peškire, sunđere, kupke za stopala, itd. Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala, svetlih boja. Ako izlazite napolje, nosite šešir ili kapu sa širokim obodom i naočare za sunce. Redovno unosite tečnost, pre svega vodu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi, savetuju stručnjaci.
Treba izbegavati alkohol i smanjiti unos kafe i gaziranih bezalkoholnih pića. Uzimajte manje, a češće obroke. Izbegavajte hranu sa visokim sadržajem proteina.
Potražite pomoć ako osećate vrtoglavicu, slabost, uznemirenost, intenzivnu žeđ ili imate glavobolju.Što je pre moguće pređite u ohlađen prostor i izmerite telesnu temperaturu. Popijte nekoliko gutljaja vode ili voćnog soka sobne temperature. Obratite se lekaru ako osetite neuobičajene simptome ili ako simptomi dugo traju.
Simptomi kao što su glavobolja, vrtoglavica, gubitak apetita, mučnina, prekomerno znojenje, grčevi, ubrzano disanje ili pojačana žeđ znače da je telo ugroženo usled visokih temperatura i da je potrebno rashladiti se. U slučaju rasta temperature tela preko 40 stepeni, potrebno je odmah se javiti lekaru.
Toplotni udar uslovljava prestanak znojenja i otežano disanje, a može da dovede do nesvesti, ozbiljnih komplikacija, pa čak i smrti.Visoke temperature podrazumevaju da fizičke aktivnosti pri ovakvom vremenu treba smanjiti, a ako je baš neophodno, činiti ih rano ujutro, između 4 i 7 sati, kada je temperatura najniža.
