Потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић рекла је да је забрињавајући податак да се на позицијама директора или председника надзорних одбора предузећа у Србији налази свега четири одсто жена.
“Сви знамо да постоје озбиљни проблем када жене желе да се укључују у друштвени, политички и пословни живот наше земље.
Стаклени плафон је ситуација када без обзира на то колико су образоване, способне и искусне, жене немају исте услове нити брзину напредовања у послу”, изјавила је Михајловиће на конфенрецији “Национално истраживање о факторима који доприносе ефекту ”стакленог плафона” за жене у бизнису” која се одржава у Скупштини Србије.
“Да нисам борац била бих фрустрирана резултатима истраживања о положају жена у радном окружењу. Нико не може да ме убеди да у Србији нема много више жена које могу да буду директорке и председнице или чланице надзорних одбора. У сектору који ја водим слична је ситуација, јер у Надзорном одбору ЕПС-а нема ни једне жене”, рекла је Михајловић.
Додала је да само 10 одсто жена руководи групама у којима је 10 или више запослених.
“Ми смо створили законодавни оквир, политичка подршка државе постоји, али то није довољно. У наредном периоду треба да радимо на укључивању жена на тржиште рада. Ако постоји податак да жене у већем проценту завршавају факултете и докторирају, онда и у реалном животу морају да имају исте услове као мушкарци да би дошли до руководећих позиција”, нагласила је потпредседница Владе.
Она је истакла да треба водити кампању против стереотипа, да би се мењао начин размишљања како би се створили једнаки услови да се потенцијали жена искористе у свим сферама живота.
Председник Скупштине Ивица Дачић је изјавио да су некада у питању најобичније предсасуде, некада неформални утицај на процес напредовања жена и додао како очекује да истраживање агенције Фактор плус покаже где су ти стаклени плафони, да би могли да буду уклоњени.
“Нема сумње да то може само да користи целом друству, јер радни и стваралачки потенцилај наших жена је недовољно искоришћен у свим сферама. Потребно је да заједно пронађемо начине како да га подстакнемо и релаизујемо”, истакао је председник Скупштине Србије.
Дачић је додао да се у Скупштини данас први пут бира сасатав Републичке изборне комисије на основу принципа родне равноправности, односно да у РИК-у буде најмање 40 одсто припадника мање заступљеног пола, што су у овом случају жене.
“За оваква решења се залажем да бисмо имали што више жена које могу да покажу своју креативност и укљученост у друштвени и привредни живот”, рекао је Дачић.
Директор агенције Фактор плус Владимир Пејић изнео је податке истраживања у које је било укључено 1.000 запослених жена са територије Србије без Косова и Метохије, и оценио да они нису катастрофални, али су индикативни.
Пејић је уз ограду да је реч о субјективном осећају испитаница рекао како би стање могло да буде и горе и боље у реалности.
Према истраживању, 70 одсто испитаница нема примања која могу да задовоље основне потребе, њих 54 одсто има нижа примања у односну на свог партнера, а 56 одсто њих има нижа примања од колега које раде исти или сличан посао.
Шефица Канцеларије УН Wомен у Србији Милана Рикановић,
изјавила је да статистика показује како су нашем друштву жене мање запослене, да поседују мање имовине, да су мање укључене у одлучивање, да се дупло више ангажују у неплаћеним пословима и да је проблем насиља и даље кључно питање друштва.
“Скоро је био урађен индекс родне равноправности који нам је показао да постоји известан напредак у области одлучивања, али видимо назадовање у области коришћења времена. Четири сата дневно жене проводе на неплаћеним пословима, а то се време повећало током пандемије”, рекла је Рикановић.
Закључила је да посматрајући друштво у коме живимо морамо да мењамо све норме које су штетне за оба пола.
Потпредседница за финансије и планирање компаније Филип Морис за источну Европу, Тамара Миловановић, оценила је да два фактора утичу на неравноправан положај жена на послу.
Један је, по њеним речима, предрасуда о томе да су жене мање способне да руководе, што је назвала глобалном појавом.
Додала је како постоји објективан проблем да одлука жене да прошири породицу ствара трошкове компанијама које не могу лако да јој нађу замену а улагале су у њихово образовање.
“То су спољне баријере. Јако су битне и унутрашње које жене имају да би напредовале. Мислим да оне у већем проценту него мушкарци сумњају у сопствене способности да руководе и да се питају да ли могу имати приватни живот док управљају својим каријерама”, рекла је Миловановић.
Нагласила је да је лично приметила да већи број жена него мушкараца одбије понуду за напредовање.
Миловановић је додала да компанија из које долази веома води рачуна о равноправном третману жена и мушкараца на послу.

Извор: РТВ