Od vremena kada je čovek usvojio govor kao sredstvo komunikacije do trenutka kada je stvorio pismo, proteklo je mnogo vremena. Postoje različita shvatanja u nauci o tome kada i kako se pismo pojavilo, ali veći broj stručnjaka smatra da je pismo proizvod kulturne aktivnosti čoveka.

Prvi nagoveštaji pisma pojavili su se kada je čovek počeo koristiti različite predmete kao sredstva za podsećanje – tzv. mnemotehnička sredstva (kamenčići, školjke, čvorovi na kanapu…). Iako ova upotreba predmeta nije direktno pismo, njihova uloga je slična pismu.

Ovaj razvoj pre pisama i uslovi koji su doveli do njihovog nastanka bili su tema radionice “Jezici i pisma” koja je realizovana na Dečijem odeljenju Narodne biblioteke “Veljko Petrović”. Predškolci su učeći o praistoriji i životu praistorijskog čoveka došli do dileme: “Kada, kako i zbog čega su se pojavili jezik i pismo?” Da bi pronašli odgovore na ta pitanja, deca su zajedno sa svojom vaspitačicom Tatjanom Stevanović posetila Biblioteku.

Pre nego što su proučili pripremljenu literaturu, bibliotekarka, gospođica Borislava Toljagić-Segedi, omogućila je deci da iskuse prenošenje misli i poruka “arhaičnim pretpismom”. Kipui, vampumi i raboš potpuno su zaokupili pažnju ovih mališana. Kreativnost i mašta su ovaj način učenja učinili zabavnim i privlačnim.

Na pitanje “Kome je bio jednostavniji život, nama sada ili praljudima?” sva deca su u glas odgovorila: “Nama, nama!” Jedan dečak je dodao: “Mi sada ne moramo da lovimo ručak, samo otvorimo frižider!”

 

Izvor i foto: Narodna biblioteka “Veljko Petrović”