Сива економије утиче на мању наплату јавних прихода, успорава привредни раст и онемогућава конкуренцију, оцењено је на Конференцији Координационог тела за сузбијање сиве економије Владе Србије.
На скупу је представљен предлог Програма за сузбијање сиве економије до 2025. године који је у јавној расправи до краја фебруара. Они који раде у сивој зони, утичу на то да они који раде легално губе послове, губе клијенте и новац и зато је борба против тога за нас важан посао, рекао је министар финансија Синиша Мали.
Он је навео које ће бити кључне ставке новог Програма за сузбијање сиве економије. То су завршетак процеса е-фискализације, увођење е-фактура, даље растерећење зарада, унапређење рада пореске управе, повезивање царинске управе, управе за порезе са тржишним инспекцијама како би њихов рад био још ефикаснији. Када су у питању флексибилни облици запошљавања, промовисаће се безготовинско плаћање и коначно решавање парафискалних намета.
Директор Европске банке за обнову и развој за Западну Европу Матео Коланђели казао је да је јачање пословне климе велики приоритет за ту банку, због чега и пружају подршку овом Програму.
Председник Савета за конкуренција НАЛЕД-а Иван Милетић оценио је да је за привреду увек значајан системски приступ, те да ће та организација наставити да пружа подршку борби против сиве економије.
Активност Министарства привреде у реализацији националног програма борбе против сиве економије одвијаће се у два правца, казала је ресорна министарка Анђелка Атанасковић.
Према подацима Министарства за рад, у 2021. години је укупно 212 инспектора за рад у Србији обавило око 64.000 инспекцијских надзора рада на црно, на основу чега је уследило 5.261 утужење, што је 12 одсто мање него 2020. године.
Из Министарства наводе и да је у последње четири године од 47.176 радника на црно, три четвртине њих засновало радни однос на неодређено време.
Извор: РТВ
