I ove nedelje pridajemo značaj čitanju i izdvajamo najinteresantinije naslove po preporuci bibliotekara Narodne biblioteke “Veljko Petrović”.

Iz dečijeg odeljenja preporučuju:

HOĆU KUĆI! Jasminka Petrović 

 Priča o dečaku koji je prokrstario svemirom tražeći savršenu porodicu za sebe, isprobavao drugačije roditelje – razigrane i brižne, ozbiljne i, posle raznih zgoda i nezgoda, našao se baš na svojoj planeti, u svojoj sobi, u maminom i tatinom naručju, zabaviće i nasmejaće čitavu porodicu. Naša najpopularnija, najprevođenija autorka za decu, Jasminka Petrović, napisala je knjigu namenjenu deci koja počinju čitalačku avanturu. Kratka poglavlja, krupna slova i obilje ilustracija ohdrabruju samostalno čitanje.

DŽOJSTIK NA DAR Badijel Dejvid  

 Drugi po redu roman pisca koji je postigao ogroman uspeh svojom Agencijom za roditelje, koji će obožavati svi gejmeri, ali i oni nevični video-igricama. Specifičnim humorom ispričana priča o dvoje blizanaca, Fredu i Anji, magovima kompjuterskih igrica, koji misterioznim putem, od osobe koja se zove Misteriozo, dobijaju na poklon novi džojstik, koji ne služi samo za igranje igrica: novi džojstik upravlja ljudima u njihovom okruženju!

Iz odeljenja za odrasle preporučuju:

 SEMPER IDEM Đorđe Lebović  

Premda za života poznat prevashodno kao dramaturg i scenarista (Nebeski odred, Haleluja, Viktorija, Traganje po pepelu, Ravangrad 1900, Valter brani Sarajevo i dr.), Lebović je pisao i novele i objavljivao ih u časopisima 60-ih i 70-ih godina. Ipak, opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti. Ispričan iz perspektive dečaka koji posmatra približavanje „Velikog Sunovrata“ – širenja nacizma u svojoj okolini koliko i u Evropi – pisac je u vidu imao paralelu između ondašnjeg ludila i rata koji je u Jugoslaviji buknuo 90-ih godina prošlog veka.  U ratu je izgubio četrdeset članova svoje porodice a sam, kao četrnaestogodišnjak, prošao pakao Aušvica.

REČI NA MOM DLANU Gvinevir Glasferd  

U doba kada devojka nižeg društvenog položaja nikako nije mogla biti pismena, pogotovo ne do te mere da razmenjuje pisma s čovekom briljantnog uma kakav je bio Rene Dekart, Helena Jans je izuzetak i retkost, pojava koja svakako mora zagolicati maštu. Ona radi kod gospodina Sardženta, engleskog trgovca knjigama. Iznenada u Sardžentov dom stiže novi stanar, mesje Dekart. To je onaj Dekart i za njega sve mora biti pripremljeno savršeno i kako mesje zahteva. Ispisujući prva slova i prve reči na svom dlanu, Helena Jans postaje deo malog Dekartovog eksperimenta „da li su žene sposobne da uče“, ali kako napreduje sa umećem pisanja i još više sa umećem crtanja, tako zauzima sve bitnije i sve veće mesto u Dekartovom životu. On je opčinjen i oduševljen svime što nije primećivao u svakodnevnom životu dok mu Helena na to nije počela da skreće pažnju. Njihova dva potpuno razlčita sveta počinju da se prožimaju, a ipak ostaju odvojeni. Helena i Dekart suočiće se sa velikom nesrećom zbog koje će morati da odluče da li je njihova ljubav uopšte moguća.