Породица са школским дететом као четврта развојна фаза животног циклуса породице, започиње поласком детета у школу.
Укључивање детета у нову социјалну средину каква је школска, представља велику промену за дете. Игру замењује учење које постаје његова основна активност. Полазак у школу, као и свака промена у животу, захтева нову организацију и поделу одговорности унутар породице. Поласком у школу, дете заснива самосталне односе у школској средини са наставницима и вршњацима, тако да се у овој фази и од породице и од детета тражи веће прилагођавање на захтеве спољашње средине. Сваки родитељ жели да његово дете добро учи како би себи обезбедило бољу будућност, а дете које још нема јасну представу о школи, не зна шта га чека и за разлику од својих родитеља, не размишља толико унапред. Јако је битан позитиван став родитеља о школи и школским обавезама, као и да родитељи не плаше дете школом, када немају други начин да се изборе са дечјом непослушношћу.
Родитељ детету ствара радне навике и уз сталну похвалу учи га осамостаљивању. Добар родитељ стално бодри дете да буде упорно када завршава оно што је започело. Свакодневним праћењем детета шта ради у школи родитељ мотивише дете да се више труди, при чему је успех загарантован. Породица и школа су два природна окружења која морају међусобно максимално да сарађују у циљу бољег развоја детета и постизања његовог бољег успеха у циљу реализације животних циљева.
Социјална неприлагођеност детета на школску средину представља значајан фактор ризика за развој предделиквентног и деликвентног понашања у адолесценцији, стога је родитељска улога у прилагођавању детета на школску средину изузетно велика. Породица постаје осетљива на повратне информације које добија о свом детету од наставника, педагога и од родитеља друге деце, односно од свих оних који виђају дете независно од породице. Отпори детета према школи и школским обавезама, вршњацима и другим одраслим особама, знак је родитељима да дете није довољно емоционално зрело да прихвати нове везе. 
Емоционална незрелост детета може бити последица преувеличане заштитне улоге у породици која му испуњава све захтеве, чинећи детету и себи “медвеђу” услугу. Родитељска улога у овој животној фази огледа се у потреби великог стрпљења са дететом које тек стиче основна сазнања, довољној упорности и доследности да помогну детету у позитивном прилагођавању на школску средину и изградњи позитивног односа према раду и одговорности.
Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи портал Радио и телевизија Бачка Паланка “Изазови породице у 21. веку” (како сачувати породицу, брак и породичне вредности), а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Rodina so školským dieťaťom ako štvrtá vývojová fáza životného cyklu rodiny sa začína odchodom dieťaťa do školy a jeho začlenenie do nového sociálneho prostredia, ako je školské vzdelávanie, predstavuje pre dieťa zásadnú zmenu. Hra je nahradená učením, ktoré sa stáva jej hlavnou činnosťou. Chodenie do školy, ako každá zmena života, si vyžaduje novú organizáciu a rozdelenie zodpovedností v rámci rodiny. V škole si dieťa buduje v školskom prostredí nezávislé vzťahy s učiteľmi a rovesníkmi, takže v tejto fáze sa od rodiny aj dieťaťa vyžaduje väčšie prispôsobenie sa požiadavkám prostredia. Každý rodič si želá, aby jeho dieťa dobre študovalo, aby si zaistilo lepšiu budúcnosť, a dieťa, ktoré ešte nemá jasnú predstavu o škole, nevie, čo na neho čaká a na rozdiel od svojich rodičov to ani vopred nemyslí. Je veľmi dôležité, aby rodičia mali pozitívny postoj k školám a školským povinnostiam, ako aj aby rodičia nevystrašili dieťa, keď nemajú iný spôsob, ako sa vysporiadať s neposlušnosťou dieťaťa.
Rodič vytvára pre dieťa pracovné návyky a neustále ho chváli a učí ho o jeho samostatnosti. Dobrý rodič neustále povzbudzuje dieťa, aby bolo vytrvalé, keď dokončí to, čo sa začalo. Pri každodennom monitorovaní práce dieťaťa v škole rodič motivuje dieťa k tvrdejšej práci so zaručeným úspechom. Rodina a škola sú dve prírodné prostredia, ktoré musia čo najlepšie spolupracovať, aby sa zlepšil vývoj dieťaťa a dosiahli jeho lepšie výsledky, aby sa dosiahli životné ciele. rodičovská úloha pri prispôsobovaní dieťaťa školskému prostrediu je mimoriadne veľká. Rodina sa stáva citlivou na spätnú väzbu, ktorú o svojom dieťati dostávajú od učiteľov, vychovávateľov a rodičov iných detí, to znamená všetkých, ktorí vidia dieťa nezávisle od rodiny.
Odolnosť dieťaťa voči školským a školským povinnostiam, rovesníkom a iným dospelým je znamením pre rodičov, že dieťa nie je dostatočne emocionálne zrelé na to, aby prijalo nové vzťahy. medveď “. Rodičovská úloha v tomto štádiu života sa odráža v potrebe veľkej trpezlivosti s dieťaťom, ktoré práve získalo základné vedomosti, dostatočnú vytrvalosť a dôslednosť, aby dieťaťu pomohlo pri pozitívnom prispôsobení sa školskému prostrediu a budovaniu pozitívneho prístupu k práci a zodpovednosti.
Text bol napísaný v rámci projektu realizovaného portálom Rozhlasu a televízie Báčka Palanka „Výzvy rodiny v 21. storočí“ (ako zachovať rodinu, manželstvo a rodinné hodnoty), ktorý je spolufinancovaný z rozpočtu Srbskej republiky – Ministerstvo kultúry a informovania. Názory vynesené v podporenom projekte a v napísanom texte nemusia obhajovať názory orgánov ktorý udelil prostriedky.
