Пиротски ћилим најближи је међу свим српским ћилимима уласку на УНЕСКО листу нематеријалног културног наслеђа, поручено је на VI ткачкој колонији на Старој планини, која је окупила више од 30 жена из целе Србије са циљем популаризације ткања и усавршавања традиционалне вештине израде ћилима.
На колонији коју је организовало удружење произвођача рукотворина Етно мрежа, уз подршку НАЛЕД-а, Града Пирота, Министарства пољопривреде и амбасаде САД, данас је одржан дипломатски дан, а међу еминентним званицама били су амбасадори Канаде и Белгије Џајлс Норман и Кун Дам, амбасадорка Португала Марија Вирхинија Пина, Филомина Обрајен из Међународног клуба посетилаца Београда и Кристина Цетл, испред председништва Међународног клуба жена. Они су пружили подршку колонији и активностима на економском оснаживању жена у руралним крајевима.
– У нашој земљи жене популационо предњаче, међутим када говоримо о тржишту рада, оне су, нарочито у неразвијеним крајевима, у мањини. Настојимо да оснажимо фигуру жене као равноправног члана заједнице који доприноси економском и туристичком развоју наше земље, нарочито овде на југу. Уз колоније, које представљају јединствени екосистем за афирмацију ткачког заната, залажемо се и да се опет омогуће јавни радови у култури, који би обезбедили посао за стотине жена, на изради рукотворина као пословних и дипломатских поклона – истакла је на затварању колоније у Дојкинцима, председница Етно мреже и извршна директора НАЛЕД-а Виолета Јовановић.
За ткачку колонију пријавило се више од 30 жена широм Србије, које су смештене и које раде у Спортско рекреативном центру Дојкинци, док су оне најискусније ткаље у Техничкој школи у Пироту, све са циљем популаризације ткања, како би постао стуб и локалног развоја и културног туризма.
Градоначелник Пирота Владан Васић истакао је да уметничке рукотворине, а највише ћилими из пиротског краја имају посебну културну вредност и да се зато градска управа увек труди да подржи пројекте оснаживања жена и обезбеђивања њихове економске независности. “Захваљујући Етно мрежи, НАЛЕД-у и граду Пироту, пиротски ћилим постао је бисер Јужне Србије, а Ткачка колонија традиционална манифестација коју сви радо посећују“, додао је Васић.
– Пиротско ћилимарство је своју препознатљивост стекло због посебне вештине ткања на вертикалном разбоју и шарама које су због својих боја карактеристичне за ово поднебље. Оно што је најважније, а због чега је уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, јесте то што га локална заједница препознаје као део свог идентитета. Активним деловањем локалне заједнице, попут едукативних програма и ткачких радионица, баш као што је Ткачка колонија, доприноси се очувању заната, што отвара могућност кандидовања на Унескову листу – истакла је Данијела Филиповић из Центра за нематеријално културно наслеђе Србије.
Извор и фото: Етно мрежа
