Равничарење у Парагама је покренуто 2019. године са идејом да се на здрав и позитиван начин покрену становници Парага у очувању доброг здравља, дружења и толеранције. То је основни циљ сваког Равничарења, а поред тога и да се шири знање о природи и историји села и околине.

Оснивачи и организатори Равничарења:

– Биљана Павков, професор математике у ОШ „Здравко Челар“ у Челареву,
– Љиљана Трифуновић, етнолог, кустос у Музеју Војводине у Новом Саду,
– Наташа Абаџић, учитељица разредне наставе у ОШ „Браћа Новаков“ у Парагама и њен супруг,
– Божидар Абаџић, самостални предузетник и водич „Равничарења“.

„Прве две године, 2019. и 2020. године Равничарење је спроведено у парошком атару када смо ишли до локације на ком је некада било село Параге, а где данас постоји камени крст као обележје места где је била црква. Тадашње становништво се због лоших природних услова живота тј. због поплаве и мочварног земљишта преселило 1793. године на садашњу локацију. Интересантно је да је црква у Старом селу постојала и била активна све до 1820. године, а потом се помиње дрвени крст, а од 1925. године и камени крст као обележје старе цркве. Током 20. века парохијани села Параге редовно су, једном годишње одлазили са свештеником у Старо село који је тамо служио литургију“, каже једна од организаторки Равничарења.

Овогодишње треће Равничарење одржано је у недељу, 26. септембра, а шетали смо од Парага према Силбашу. С обзиром на то да су наша два села на различите начине повезана, почев од родбинских веза преко образовања, па до спортског ривалства фудбалских клубова, било је за очекивати да се једно Равничарење посвети Силбашу.

„Стазу дугу, у оба смера од 18 км прешли смо за око 4 сата уз смех и дружење, те нам дужина стазе није тешко пала. У Силбашу смо посетили Српску православну цркву где нас је дочекао свештеник Слободан Ђурђић који нас је упознао са историјатом и значајем цркве која је посвећена Св. Јовану Златоустом. Наиме, у силбашкој цркви постоји чудотворна икона Богородице са малим Исусом, а сама црква је под заштитом државе као споменик културе од великог значаја. У цркви нас је такође поздравио и председник Месне заједнице Милан Крагуљац који нам је дочарао садашњи живот у Силбашу. У Евангелистичкој словачкој цркви примила нас је свештеница Јасмина Котасова Медведова која нам је такође испричала кратак историјат цркве. Посетили смо и просторије Удружења жена и пензионера где смо се уверили у богатство намештене словачке собе и словачке ношње. С обзиром да смо до сада утврдили три шетачке стазе, следеће године ћемо покушати да установимо још једну шетачку стазу по атару, како би то постала још једна тековина Равничарења“ , каже организаторка.

Домаћини су се потрудили те су припремили богато и укусно послужење- кулен, кифлице, колаче, сок и кафу. По повратку у Параге, додељене су Захвалнице најстаријем учеснику Сави Милићу из Силбаша, најмлађем Жарку Васиљевом из Парага, шетачима Миланки Радојчин из Бачке Паланке и Ђури Бздусоку из Зрењанина, водичу Божидару Абаџићу и кувару Драгану Пајкановићу који нам је скувао прелеп пасуљ са месом.