Crkvena opština Bačka Palanka u okviru duhovnih svečanosti „Od Vidovdana do Ivanjdana“ sinoć je u porti Svetojovanskog hrama organizovala promociju knjige „100 mojih portreta“ našeg čuvenog akademika i pesnika Matije Bećkovića. 
Ova knjiga je zbirka poezije kojom se Bećković odužuje svojim prijateljima koji su obogatili njegov život. Od Karađorđa i neizbežnog Njegoša, preko Nikole Tesle, Milutina Milankovića do savremenika Matijinih poput Stevana Raičkovića, Ive Andrića, Meše Selimiovića, Vaska Pope , Desanke Maksimović, samo su neki od portreta koji su se našli u ovoj knjizi. Svojom autobiografijom o drugima kroz ovo kapitalno delo autor pokazuje i svoju borbu od zaborava. Usmenu zaostavštinu koja obično odlazi sa ljudima i ostaje nezapisana, sada ostaje trajno sačuvana u knjizi „ 100 mojih portreta“ gde se Bečković odužio ljudima sa kojima je proveo život i sa kojima nije prestajao da se druži i posle njihovog odlaska na onaj svet. U stotinu pesama stalo je dugogodišnje prijateljstvo birano po bliskosti-među njima su ljudi iz lektire, naučnici, umetnici, političari, ratnici, živi i pokojni, pobednici i žrtve. Ono što pamtimo je ono što je najsvetije, a ne znamo zašto smo nešto zapamtili. To opet ima neke svoje zakone, ne znamo po kom kriterijumu ljudska svest izdvoji nešto da se u nju upečati, zaboravimo velike događaje ali zapamtimo nečiju reč ili nečiji pogled. „Čovek je samo ono što pamti“-čuvena je misao akademika Bećkovića, koji je na sinoćnoj promociji govorio i po čemu je on najviše pamtio svoje prijatelje. Matija Bećković je pred palanačkom publikom govorio stihove iz svoje nove knjige, a u pesmama su i svetac i kralj i patrijarh i vladika, u službi, opelu, odi ili molitvi, kako kad, svečano , ali uvek s verom u krst, pesmu i čoveka, zbog čega će njegova dela ostati za večita vremena. 
