Одлазак деце од родитеља је шеста фаза у животном циклусу породице у којој је прво дете већ напустило родитељски дом, а последње се припрема за одлазак.

Осамостаљивање детета требало би да буде потврда његовог одрастања и зрелости. То је моменат који многе родитеље усрећује,  зато што потврђује да родитељски посао обављају добро. Родитељи, али  и деца се у овој фази суочавају са одвајањем које је само по себи стресни догађај. Да би ова фаза изазвала што мање кризних ситуација,  најважније је да су се претходне фазе у животном циклусу породице смењивале функционално,  на начин да су развојни задаци испуњени.  Одвајање је болна промена где у првој ситуацији деца осећају кривицу што напуштају добре и брижне родитеље, док у другој имају утисак да им породица није пружила довољно љубави и топлине. У овој фази родитељи се налазе у ситуацији да редефинишу свој партнерски однос и успоставе другачије односе са децом – као одраслим људима.

  Синдром празног гнезда

Када дете одрасте и напусти примарну породицу, супружници остају сами. То неке од њих може да збуни и увуче у „синдром празног гнезда„. Синдром празног гнезда је прелазно животно раздобље које се јавља код особа старије одрасле доби, односно код родитеља чија деца одлазе из родитељског дома. Сваки родитељ жели да његово дете  одрасте и води самостални живот, али то тешко  прихватају у пракси.

Неки родитељи се са одласком деце једноставније носе када пажњу преусмере на хобије, путовања, пријатељства, каријеру или образовање. Наравно,  потребно је неко време како би се родитељи потпуно прилагодили на нови начин живота.  Они у овој фази  добијају и нову животну улогу: улогу бабе и деде. Деца која су напустила родитељски дом ће градити своје односе са родитељима и другим људима из окружења у зависности од обавеза према својој новој породици,  професији, али и степену блискости који постоји међу њима.  За њих почиње прва фаза животног циклуса (њихове) почетне породице.

Уколико су задаци претходних животних циклуса задовољени и решени, ова фаза животног циклуса породице може бити извор задовољста и могућности, али уколико нису, може довести до сукоба међу партнерима, удаљавања и разилажења.

Овај текст настао је у оквиру пројекта који спроводи портал Радио и телевизија Бачка Паланка “Изазови породице у 21. веку” (како сачувати породицу, брак и породичне вредности), а који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту и овом тексту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Odchod detí od rodičov je šiestym stupňom životného cyklu rodiny, kde prvé dieťa už opustilo rodičovský dom a posledné sa chystá odísť.

Nezávislosť dieťaťa by mala byť potvrdením jeho dospievania a zrelosti. To je okamih, ktorý robí veľa rodičov šťastnými, pretože to potvrdzuje, že svoju rodičovskú prácu dobre vykonávajú. V tejto fáze čelia rodičia, ale aj deti, oddeleniu, čo je samo o sebe stresujúcou udalosťou. Aby sa spôsobila čo najmenšia kríza, je dôležité, aby sa predchádzajúce fázy životného cyklu rodiny zmenili funkčne, aby sa splnili vývojové úlohy. Separácia je bolestivá zmena, keď sa deti v prvej situácii cítia vinné z opúšťania dobrých a starostlivých rodičov, zatiaľ čo v druhej majú dojem, že ich rodina im neposkytla dostatok lásky a tepla. V tejto fáze sú rodičia schopní opätovne definovať svoje partnerstvo a nadviazať rôzne vzťahy so svojimi deťmi – ako dospelí.

Syndróm prázdneho hniezda

Keď dieťa vyrastie a opustí primárnu rodinu, manželia zostanú sami. To môže zmiasť a pretiahnuť niektoré do „syndrómu prázdneho hniezda“. Syndróm prázdneho hniezda je prechodné obdobie života, ktoré sa vyskytuje u starších dospelých alebo rodičov, ktorých deti opustia svoj rodičovský domov. Každý rodič si želá, aby jeho dieťa vyrastalo a viedlo nezávislý život, ale v praxi ho ťažko prijíma.

Niektorým rodičom je ľahšie odísť, keď sa zameriavajú na koníčky, cestovanie, priateľstvá, kariéru alebo vzdelávanie. Rodičom samozrejme chvíľu trvá, ako sa úplne prispôsobia novému spôsobu života. V tejto fáze získajú aj novú životnú úlohu: úlohu starých rodičov. Deti, ktoré opustili rodičovský dom, si budú budovať svoje vzťahy s rodičmi a inými ľuďmi v prostredí v závislosti od svojich povinností voči svojej novej rodine, profesii a stupňa blízkosti, ktorý medzi nimi existuje. Pre nich začína prvá fáza životného cyklu (ich) pôvodnej rodiny.

Ak sú úlohy predchádzajúcich životných cyklov splnené a vyriešené, táto fáza rodinného životného cyklu môže byť zdrojom spokojnosti a príležitostí, ale ak nie, môže viesť ku konfliktu medzi partnermi, vzdialenosti a odlúčeniu.

Text bol napísaný v rámci projektu realizovaného portálom Rozhlasu a televízie Báčka Palanka „Výzvy rodiny v 21. storočí“ (ako zachovať rodinu, manželstvo a rodinné hodnoty), ktorý je spolufinancovaný z rozpočtu Srbskej republiky – Ministerstvo kultúry a informovania. Názory vynesené v podporenom projekte a v napísanom texte nemusia obhajovať názory orgánov ktorý udelil prostriedky.