Велики петак је за све хришћане дан строгог поста, а они који поштују правила, у знак жалости, припремају храну на води или чак уопште не једу и не пију до заласка сунца. У Србији је обичај да се на Велики петак зауставе сви послови и у кући и у пољу. Тада се не пева, не весели се, а од Великог четвртка до Ускрса, недеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер су она у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом. На Велики петак се фарбају јаја и то у црвену боју која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве. Фарбање јаја на Ускрс спада у најстарије хришћанске обичаје. О томе нам сведочи прича Марије Магдалене, која је дошла у Рим, да проповеда хришћанство, а том приликом је и посетила цара Тиберија. Kао поклон дала му је корпу јаја. Цар није веровао у Христво васкрсење и рекао је да, ако би то била истина, онда би бела јаја у корпи променила боју. У том тренутку Марија је рекла “Христос васкрсе” и сва јаја у корпи су постала црвена. На Велики петак најстроже је забрањено вино, јер оно представља невино проливену крв Исуса Христа. Домаћице кувају поврће, највише младу коприву, коју су јели и стари и млади.У неким крајевима, људи су ујутру доносили воду са језера, како би се сви укућани умили водом, јер постоји веровање да ће то умивање однети све болести из тела.