Велики петак је за све хришћане дан строгог поста, а они који поштују правила, у знак жалости, припремају храну на води или чак уопште не једу и не пију до заласка сунца. У Србији је обичај да се на Велики петак зауставе сви послови и у кући и у пољу. Тада се не пева, не весели се, а од Великог четвртка до Ускрса, недеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер су она у православној цркви знак радости, него се време богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом. На Велики петак се фарбају јаја и то у црвену боју која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве. Фарбање јаја на Ускрс спада у најстарије хришћанске обичаје. О томе нам сведочи прича Марије Магдалене, која је дошла у Рим, да проповеда хришћанство, а том приликом је и посетила цара Тиберија. Kао поклон дала му је корпу јаја. Цар није веровао у Христво васкрсење и рекао је да, ако би то била истина, онда би бела јаја у корпи променила боју. У том тренутку Марија је рекла “Христос васкрсе” и сва јаја у корпи су постала црвена. На Велики петак најстроже је забрањено вино, јер оно представља невино проливену крв Исуса Христа. Домаћице кувају поврће, највише младу коприву, коју су јели и стари и млади.У неким крајевима, људи су ујутру доносили воду са језера, како би се сви укућани умили водом, јер постоји веровање да ће то умивање однети све болести из тела.
Обичаји на Велики петак
