Foto: Ilustracija
Mali Božić, poznat i kao Pravoslavna Nova godina ili Stari Božić, obeležava se 14. januara prema julijanskom kalendaru. Ovaj dan ima poseban značaj u srpskoj tradiciji i često se slavi uz specifične običaje i rituale koji se razlikuju od regije do regije.
Mali Božić je direktno povezan sa Božićem (7. januar) i simbolizuje završetak prazničnog ciklusa koji obuhvata Badnji dan, Božić i dane koji slede. Ovaj datum je i početak nove godine po starom, julijanskom kalendaru, koji još uvek koristi Srpska pravoslavna crkva.
Priprema se svečana večera sa sličnim jelima kao za Božić. Na stolu se često nalaze pogača, pečenje, vino, kao i razna jela pripremljena u duhu tradicije.
Ljudi se posećuju, razmenjuju čestitke i okupljaju se u kućama ili u crkvi. Ovo je prilika za obnovu prijateljstava i porodničnih veza.
Veruje se da postupci na ovaj dan simbolično najavljuju sreću ili izazove u godini koja dolazi. Zato se trude da budu radosni, složni i velikodušni.
U nekim krajevima žene posipaju decu pšenicom, kukuruzom ili orasima, što simbolizuje želju za plodnošću, zdravljem i srećom.
Na ovaj dan se u pravoslavnim hramovima služi liturgija posvećena Svetom Vasiliju Velikom, jednom od najvažnijih svetitelja u pravoslavlju. Njegov pomen i molitve vezane su za blagostanje i duhovni mir.
Mali Božić se smatra prilikom za obnovu nade, zajedništvo i blagoslov za početak nove godine. Bez obzira na regionalne razlike u običajima, suština praznika ostaje ista – radost, ljubav i povezivanje.
