Фото: nsuzivo.rs/Stefan Koprivica

Терет након деценијског пропадања и разарања у Војводини и општа пустош коју је иза себе оставила владавина Демократске странке када се 2012. повукла из Новог Сада, а 2016. из Војводине, у потпуности је пао на СНС, која је такво стање наследила.

Прихватио вађење врућег кромпира

Вађења врућег кромпира те 2012. године прихватио се и Милош Вучевић када је први пут изабран за градоначелника војвођанске престонице. Клиничка слика града у том моменту није била нимало лака: Нови Сад је, што се финансијске стране тиче, практично био на издисају. Суноврат новосадске привреде био је огромних размера, сам град осиромашен до крајњих граница, а многи људи остали без посла. Те 2012, када је дошло до смене власти у Новом Саду, због катастрофалног управљања града од стране ДС, пред стечајем се нашла, малтене, цела војвођанска престоница! Биле су потребне године да се овако суморна статистика промени и да Војводина постане добро место за живот. У том периоду, у последњих девет година, незапосленост у Србији пала је са тадашњих 26 на садашњих 11 одсто.

Вучевић: Буџет увећан за  готово две милијарде

Данас, након десет година и вођења Новог сада у три мандата, Вучевић не крије да је поносан на остварене резултате, а свом наследнику Милану Ђурићу оставља не само сређене и стабилне финансије, већ и пуну градску касу.
-Веома сам поносан и изнад свега захвалан Новосађанима, грађанима Новог Сада што сам имао прилику да водим град пуних 10 година, и нешто више, и верујем да сам трудом и залагањем показао колико волим Нови Сад и колико ми је стало до Новог Сада. Данас на рачуну града Новог Сада, када подносим оставку има 7.540.918.705 динара. То је готово две милијарде више него када сам био биран, и мислим да то најбоље показује како смо се односили према буџету града. Поносан сам и на увећање буџета, повећање броја запослених, броја привредних субјеката. На сва издвајања; омладинске политике, културе која је експлодирала, у позитивном смислу те речи у Новом Саду – навео је дојучерашњи градоначелник, а актуелни потпредседник Владе Србије и министар одбране Милош Вучевић.
Који је биланс десетогодишњег рада и вођења града од стране Милоша Вучевића и његовог тима, тешко да би могао да се изведе у неколико реченица.
Нови инфраструктурни пројекти, долазак страних инвеститора, смањење незапослености, подстицање предузетништва, заштита животне средине, профилисање града као центра за ИТ и софистициране технологије, брига о најмлађима, пронаталитетна политика и брига о потомству, развој туризма, две престижне титуле којима је Нови Сад овенчан, само су неке ствари које су у Новом Саду обележиле десетак последњих година. Сасвим је сигурно да су суморна престоница са пропалом привредом и рекордним бројем незапослених коју је затекао, и овај уређени град и пожељна инвестициона дестинација који Вучевић оставља данас после три мандата, по мало чему слични.

Раст, развој града и економски прогресс, укупно 29 инвестиција

У протеклих десетак година се у Нови Сад слило чак 29 крупних инвестиција, што је резултирало отварањем нових 11.500 радних места. У протекле две године страни инвеститори су потписали споразуме о улагању и уложили чак 262,9 милиона евра: Нидек, Континентал и Бери Калебо. О величини и ефектима самих инвестиција сведочи чињеница да ће ова последња, Континенталова, према проценама сама да увећа БДП Србије за више од 2 одсто. У Новом Саду послују И друге компаније светског калибра- Шнајдер електрик, Аптив, Лир… Резултат тога, између осталог, био је и повећање боја запослених, а које су размере најбоље показују бројке: у Новом Саду је од 2012. до 2019. године незапосленост пала за 54 одсто, тј. са 29,8 на 13,9 хиљада незапослених.

Силицијумска долина

Нови Сад се, током претходних десет година, поред економских успеха, смањења незапослености, доласка бројних инвестиција, изградње фабрика, инфраструктурних пројеката и отварања нових радних места, посебно истакао у развоју привредне гране карактеристичне за високо квалификовану радну снагу – ИТ индустрије.

Нови Сад се све чешће назива домаћом “Силицијумском долином”. У последњих 10 година испрофилисао се као регионални ИТ центар, као град будућности, град најнапреднијих, најсофистициранијих, најмодернијих технологија, центар гејминг и ИТ индустрије.

Нови Сад – зелени град

У последњој деценији у заштиту животне средине у Новом Саду уложено је фасцинантних 2,5 милијарде динара. Овим градом возе се еко аутобуси и бицикли, граде се бициклистичке стазе, озелењавају паркови, а отпад се компострира.
Нови Сад је први град у Србији који у јавном превозу има више еколошко прихватљивих возила која иду на струју, при чему је већ сада половина возног парка који иде на гас. Како би Новосађани удисали што квалитетнији ваздух, циљ је да се и градски возни парк осавремени еколошки модернијим возилима. Нови Сад има скоро 100 километра бициклистичких стаза, и чак 40.000 бициклиста.

Инвестиције у здравству

Здравствени систем у Војводини знатно је оснажен протеклих година, јер су неки од објеката – болнице и домови здравља важни за грађане Покрајине, тек после пола века реконструисани.
Тако је Клинички центра Војводина реконструисан после више од једног века од изградње. Реконструкција Клинике за неурохирургију, Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију и Клинике за анестезију, интензивну терапију и терапију бола, Клинике за интерне болести Клиничког центра Војводине завршена је. Истовремено, крајем 2020. године отпочели су радови на ламелама Б и Ц Угрентно-дијагностичког центра КЦВ. Међу најважнијим пројектима у области здравства Војводине, свакако је изградња болнице-ковид центра у Новом Саду на Мишелуку.

Бесплатни вртићи и уџбеници за прваке

Нови Сад већ две године обезбеђује средства за потпуно бесплатан боравак за више од 17.000 деце у вртићима, а субвенционише приватне вртиће за више од 3.000 малишана. Отишло се и корак даље- у потпуности су укинуте листе чекања, па око 600 породица добија могућност да децу из приватних вртића пребаци у државне. Брига за децу и младе оно је што, између осталог, кандидује Нови Сад за један од градова који су најпожељнији за живот и стварање породице.
Примера ради, у Новом Саду је од 2012. до новембра 2021. изграђено 34.573 квадрата вртића и школског простора. То је простор величине шест Радничких универзитета. Такође, укључен у борбу за наталитет, Нови Сад финансира четврти покушај вантелесне оплодње, тако што се до 320.000 динара издваја по корисници. Нови Сад је на иницијативу градоначелника Милоша Вучевића и ове године по четврти пут обезбедио бесплатне уџбенике за све ђаке прваке.

Урбанистички сан – Градња четвртог моста

Новосађани добијају архитектонски бисер на Дунаву и модерни симбол Новог Сада на који се чекало 60 година. Пресудну реч за градњу дала је струка оценом да три моста Новом Саду нису довољна, те да ће му четврти донети растерећење и повезати Срем са Бачком!
Овај савремени мост са три пилона, биће изграђен у продужетку Булевара Европе, а процена је да ће тај пројекат бити завршен до 2024. године.

Престижна титула Европске престоница младих

Нови Сад поносно је носио титулу Европске престонице младих током 2019. (ОПЕНС) коју је пре неколико дана предао следећем граду. Можда најважнији фактор за добијање титуле Омладинске престонице Европе јесте чињеница да је Нови Сад својеврстан пионир омладинске политике. Представља први град у Војводини који је креирао локални акциони план политике за младе, усклађен са циљевима одрживог развоја.

Важна титула Европске престонице културе

Нови Сад је први град ван ЕУ који је проглашен за Европску престоницу културе за 2022. годину. Јединствена и престижна титула, сматра се једним од највећих европских признања, сведочи о великом успеху Новог Сада. Реализацијом овог важног пројекта Нови Сад је додатно потврдио своју међународну репутацију сврставајући се раме уз раме са европским метрополама културе. Такође, Нови Сад је први пут у историји добио Концертну дворану, Дом музичке и балетске школе. Усвојена је петогодишња стратегија развоја културе у коју је укључено 33 установе културе, а за досадашњи рад Фондације, стигла су и признања.

 

Извор: nsuzivo.rs