Генерална скупштина Унеско прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Матерњи језик део је културног идентитета народа, тачка препознавања, различитости, али и толеранције и разумевања. Циљ овог празника јесте да укаже на језичку разноликост и на потребу за очувањем сваког језика. Поред тога, овим обележавањем се указује и на ширење свести о језичким и културолошким традицијама широм света и тако подстиче на разумевање, толеранцију и комуникацију. Српски реформатор, творац савремене српске азбуке, књижевног језика и правописа, Вук Караџић , дао је немерљив допринос очувању српског националног идентитета, српског језика и писма.

 Када је у питању српски језик као матерњи за већину грађана Србије, домаћи лингвисти упозоравају да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и језици са великом традицијом – француски, немачки, италијански.

У основним школама у Србији, настава се изводи на 13 мањинских језика и обухвата више од 45.000 деце, а у средњим школама више од 13.000 младих наставу похађа на језику своје националне мањине.

На Филозофском факултету у Новом Саду, данас се обележава Дан матерњег језика, у оквиру програма прославе представиће се представници пет студијских програма. Филозофски факултет у Новом Саду је једна од ретких установа где се може студирати на матерњим језицима чак пет националних заједница. Студијски програми језика и књижевности на мађарском, румунском, русинском, словачком и српском, одвијају се на основним, мастерским и докторским студијама.

 Када је у питању српски језик, лингвисти сматрају да би требало више да се бринемо о свом матерњем језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих нормативних приручника.