Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se 21. februara, a prvi put je praznovan na samom isteku prošlog stoleća, s jakom simbolikom podsećanja i opomene da će u narednom veku, ovom u kojem smo, jezici u svetu ubrzano nestajati, a s njima će prestajati i pamćenje celih naroda. Jer svaki narod pamti u slikama i u rečima koje njegov jezik čini jedinstvenim.
Otuda je ovaj praznik, koji je 1999. godine ustanovila organizacija Unesko, a rezolucijom potvrdila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, neiskazivo važan za svaki narod i svakog pojedinca, kao što je maternji jezik sasvim sigurno drugo najveće bogatstvo koje stičemo, posle samog života, koji treba razumeti kao dar bez premca.
Vuk Stefanović Karadžić zapisao je o maternjem jeziku: „Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.”
Svaki jezik na planeti jeste vredan i valja ga čuvati, negovati i prenositi na buduća pokolenja. Poštovanjem drugih jezika, poštujemo i svoj jezik. Razumevanjem drugih naroda, razumećemo i sebe. Maternji jezik je integralna komponenta kulturnog identiteta svakog naroda, sredstvo sporazumevanja i prepoznavanja, način približavanja, ali i očuvanja različitosti, besplatan alat za uzajamno prihvatanje, za solidarnost i dijalog. Ako negde zaista postoji razvijena, visoka svest o vrednosti svakog jezika, kao temelja pojedinačnih kultura, onda je to upravo u AP Vojvodini, gde se staramo da se jezik svake nacionalne zajednice očuva i gde pazimo na pravo svakog govornika da može nesmetano da ga koristi.
Jezik nije samo oruđe za komunikaciju s drugima, nego je i naš put do sebe. Na jeziku sanjamo i stvaramo drugačiju, željenu stvarnost u onoj umetnosti koja počiva na rečima, književnosti pre svih, s krunom najviše manifestacije svakog jezika u pesništvu. Međutim, maternji jezik je još više od toga – kako mu i ime kaže – naša spona s ljubavlju i negom bez koje ne bismo mogli preživeti, onom majčinskom.
Obeležavanjem Međunarodnog dana maternjeg jezika pridružujemo se zemljama članicama Uneska, koje na ovaj način, u ovaj dan, promovišu kulturnu raznolikost i višejezičnost. Zato danas proslavljamo lepotu, posebnost i važnost svih jezika u svetu, a naročito u našoj Vojvodini.
