Министарство правде Владе Републике Србије саопштило је данас, поводом 9. децембра, Међународног дана борбе против корупције, да је Влада Србије и у 2020. показала јасну политичку вољу и недвосмислену посвећеност стратешком приступу у борби против корупције.
У саопштењу се наводи и да ће она бити настављена и наредне године, између осталог, и изменама Закона о финансирању политичких активности, уз подсећање на то да је током претходних година усвојен сет антикорупцијских закона, који данас представљају изузетан нормативни мозаик. Нарочито је важан Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, који је ступио на снагу у марту 2020. године, са одложеним дејством примене – годину дана од дана ступања на снагу. Правни оквир је на завидном нивоу, a важне кораке које Србија предузела верификовала су и стручна тела у Европској унији. Србија је у претходном периоду више него икада ојачала и заокружила свој репресивни механизам, а једнаку пажњу посветила је и превентивном деловању.
Све то допринело је да се од 2019. године не налазимо на листи глобално незадовољавајућих земаља, када је реч о борби против корупције, према извештају усклађености са ГРЕКО препорукама, усвојеним на заседању тог тела крајем марта прошле године.
Последњи, Други извештај о усклађености са ГРЕКО препорукама, објављен 26. новембра, приказује конкретан напредак у поређењу са претходним Прелазним извештајем усклађености из 2019. године, имајући у виду да су две препоруке у потпуности испуњење, 10 делимично а само једна је неиспуњена. Не сме се изгубити из вида чињеница да се наведене ГРЕКО препоруке односе искључиво на четврти круг евалуације – на спречавање корупције у односу на народне посланике, судије и тужиоце. На тај начин њиме нису обухваћене све антикорупцијске мере које је државa предузела у циљу смањења перцепције корупције и стварања повољне средине за пословно окружење/привредне активности.
Прошле године усвојен је нови Закон о спречавању корупције, који је усаглашен са ГРЕКО препорукама, при чему је тај документ заменио дотадашњи Закон о Агенцији за борбу против корупције. Овај закон, који представља кровни превентивни антикорупцијски пропис, ступио је на снагу 1. септембра ове године и обезбедиће заштиту јавног интереса, смањење ризика од настанка корупције и јачање интегритета и одговорности органа јавне власти и јавних функционера.
Систем успостављен на основу Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, чија примена је почела 1. марта 2018. године, показао је да борба против организованог криминала и корупције може бити и те како успешна. Од почетка примене тог закона до 30. јуна ове године, посебним одељењима за сузбијање корупције при вишим судовима и вишим јавним тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Краљеву и Нишу поднете су кривичне пријаве против 24.013 лица, међу којима има функционера локалних самоуправа, директора јавних предузећа, као и функционера републичких органа власти. У том периоду изречено је 1.295 осуђујућих пресуда, што је јасна порука да у борби против корупције нема заштићених, ма у којој странци они били и коју функцију обављали. Најбољи пример представља и скорашње хапшење некадашњих челника општина Пријепоље и Ариље, као и помоћнице министра у Министарству пољопривреде. Један од важних антикоруптивних аката јесте и Закон о лобирању, који у Србији први пут уређује област лобирања и доприноси смањивању сиве зоне незаконитих утицаја, подсећа се у саопштењу.
