Oko 150.000 građana Srbije koji su uzeli stambene kredite u evrima, ubuduće će plaćati od 20 do 80 evra veću ratu zbog usklađivanja sa euriborom koji je gotovo došao do rekordnih četiri odsto.
Kako piše Euronews Srbija, najveću promenu, u smislu povećanja iznosa rate, osetiće građani koji su kredit uzeli pre nekoliko godina i kojima je ostalo više od 20 godina da ga otplate, dok će manje promene biti kod kredita od 20.000 ili 30.000 evra kojih je u Srbiji ipak veoma malo.
Da li će rate i dalje rasti?
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže da Euronews Srbija da ima i onih kredita vezanih za tromesečni euribor, ali da je dinamika negde slična. Grubišić je naveo da euribor zaista jeste na nekom maksimalnoj vrednosti u poslednjih 15 godina, od ekonomske krize 2008. godine, ali i da se treba podsetiti da je “išao” i do pet odsto.
Profesor je rekao da je rast euribora nešto što je očekivano i da deluje dosta izvesno da će “probiti” četiri odsto do kraja godine s obzirom na trendove koji se prate. Prema njegovim rečima, u zavisnosti od iznosa kredita i perioda njegove otplate, rata može da bude veća 20 ili 30 evra i da ide i do 80 evra. Grubišić je naveo da će promenu eurobora kroz ratu kredita najviše osetiti oni koji su uzeli krediti pre par godina i kojima je ostalo više od 20 godina otplate.
“Tu najviše reaguje i tu je najsenzitivnija promena na rati sa ovom promenom kamatne stope od tih 1,2 odsto, što vam je duži period otplate i što vam je više ostalo da izađete iz kredita, znači preko 20 godina i naravno iznos, što je veći iznos kredita, to se podrazumeva. Minimalne reakcije će biti ako je neko uzeo 20.000 ili 30.000 evra, ali mislim da je vrlo malo takvih takvih slučajeva. Prosečan kredit je oko 50.000 ili 60.0000 evra, preko 100.000 evra je vidljivije, tačno onoliko koliko ste uzeli. Ako ste duplo više uzeli od vašeg prijatelja, toliko duplo će vam biti veća rata ako ste u istom trenutku otplate. Ta dva trenutka su bitna – iznos i koliko dugo vam je ostalo do kraja otplate kredita”, rekao je Grubišić.
Da li uopšte treba razmišljati o uzimanju stambenih kredita?
Euribor je na kraju decembra prošle godine bio 2,70, u poslednjih šest meseci njegova vrednost je porasla za 1,20, tako da je sada 3,90, a Grubišić smatra da su “municija i oružje” centralnih banaka, uključujući i Evropsku centralnu banku, u borbi sa inflacijom istrošeni u dobroj meri.
“Kad bi projektovali i dalje 1,20 odsto, prešli bi 5,0. Zaista ne mogu da zamislim da ipak on dostigne baš tu maksimalnu rekordnu vrednost i pređe 5,0 odsto. Na to upućuje i prolazno vreme sa inflacijom. Inflacija ipak polako ulazi u kontrolu, spušta se na taj njihov ciljani nivo na koji oni hoće da je spuste, jer oni vode politiku ciljane inflacije, targetiraju inflaciju i koriste kamatnu stopu, kao i većina centralnih banaka. Isto to i mi radimo i sve ovo slično važi i za korisnike dinarskih keš kredita samo što su tu mnogo manje promene, tu su oni vezani za belibor ali slična je rekacija naše centralne banke, ona prati poteze Evropske centralne banke. Naravno da to posebno primećuju oni koji su u evro kreditima i oni koji su u dužem periodu otplate u velikim iznosima, a to su stambeni krediti i tu govorimo o ovim znacajnim iznosima 30, 50 ili 100 evra”, rekao je Grubišić.
Ono što, kako kaže, budu optimizam jeste da se inflacija dovodi pod kontrolu i da se može očekivati blago povećanje u smislu da euribor pređe 4,00 odsto do kraja godine.
Izvor: 021.rs
