Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Georgija – Đurđevdan, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, kojim se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. U pravoslavnom kalendaru ovaj dan je označen crvenim slovom. Ovogodišnji Đurđevdan obeležava se u vreme trodnevne žalosti u Srbiji.
Brojni običaji vezani su za ovaj dan.
Po narodnom verovanju ovim praznikom se ispraća zima i dočekuje proleće. Do tada nije valjalo spavati pod otvorenim nebom, a od ovog dana priroda se preobražava i po običaju ljudi provode noć na proplancima i planinama.
Prema starom narodnom običaju uoči Đurđevdana, pre izlaska Sunca, žene i muškarci u selima, odeveni u najsvečanije odelo sa svojom decom odlazili su na izvor ili reku da bi se tamo umili vodom koja će im doneti zdravlje u narednoj godini. Prvo se umivaju deca, kako bi prema narodnom verovanju, bila zdrava kao dren, devojke, da se momci grabe oko njih, stariji, da budu krepki, a domaćin da mu kuća bude dobro čuvana.
U mestima gde nema reke ni izvora, uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći, a ujutro se tom vodom umiva.
