Српска православна црква и верници данас славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и државни празник – Дан словенске писмености и културе. Дан сећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у другим словенским земљама.
У деветом веку започињу велики мисионарски рад на увођењу словенских народа у хришћанство, у духовно-култоролошки-цивилизацијски простор православног Источног ромејског царства, у Византију. Ћирило и Методије сачинили су прво писмо Словена-глагољицу. Након њихове смрти просветитељски рад настављају верни ученици.
Ћирила су канонизовале обе хришћанске цркве, али га празнују различитим датумима, православна 27. фебруара (Свети Кирил словенски – Ћириловдан) и данас (Свети Ћирило и Методије), а католичка 14. фебруара. Дан Ћирила и Методија, односно само Ћирилово име непосредно се повезује за ћирилицу. Али, насупрот широко увреженом мишљењу, овај византијски мисионар није осмислио ћирилицу, већ њену словенску претходницу – глагољицу.
За овај црквени празник не везују се неки посебни народни обичаји, али је од непроцењивог културног и цивилизацијског значаја за Србе и Словене уопште.
